Представљена књига “Крвава граница” – Град Ужице
У организацији Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Ужице, у Градском културном центру представљена је књига “Крвава граница”, аутора потпуковника Драгутина Димчевског. О књизи су поред аутора говорили бригадни генерал Зоран Лубура и генерал Љубиша Диковић. Све присутне у име града Ужица поздравио је Драгољуб Стојадиновић члан Градског већа.
Према речима Стојадиновића “Крвава граница” представља болно сећање на време крвавих ратова, прекинутих младости и изгубљених живота. Она је сведочанство о херојству, храбрости и пожртвованости оних који су чували границу, а који ће нас, како је нагласио, увек подсећати на обавезу да се боримо и учинимо све што је могуће да сачувамо мир, слободу и суверенитет земље у којој смо рођени, одрасли и коју волимо изнад свега.
“Такође, подсећа нас и да као друштво у целини морамо учинити све да они који су преживели и чланови породица погинулих живе достојанствено и у складу са огромним губицима и жртвом коју су поднели. Захваљујући свим напорима на нивоу државе и локалних самоуправа учињеним у претходном периоду њихов положај данас је знатно бољи и сигуран сам биће и додатно унапређен. Хвала аутору књиге, Субнору и свим људима који су учествовали у организацији овог догађаја што су нас још једном подсетили да морамо дати све од себе да сачувамо нашу земљу и њене границе без иједне проливене капи крви. На то нас обавезује управо прошлост, које се вечерас сећамо”, истако је Стојадиновић.
Подсетивши на тешку историју Срба, ратове против Турака, Аустроугарске и Немаца и огроман број жртава из тих ратова, генерал Љубиша Диковић нагалсио је да је веома мало држава у свету које су своју слободу платиле толиким бројем жртава.
“И то не би мало, него и 1999. године, после царевина Турске и Аустроугарске, једна моћна царевина НАТО царевина поново на Србију да нам отму парче наше земље, то је био циљ а никако оно што су причали, а нажалост део нас и прихватио да је то тако и да ми су ствари нешто нисмо добри и да не ваљамо. Србија је земља честитих људи, земља честитих мајки поштених жена, земља слободољубивих људи који верују у Бога и верују у слободу. Нажалост међу нама има и оних на које се ово претходно речено не може одностити. И после 25 година све приче о том страшном рату и јуначкој оддбрани нису испричане. А треба да их причамо, докле год имамо коме, а имаћемо коме докле год их будемо причали и морамо причати зарад свих оних који су дали своје животе, зарад овога што ми уживамо и због тога што су нас учинили поносним и нису нас обрукали. Како данас да се не сећамо таквих јунака и тих људи, ако се не будемо сећали њих, заборавићемо и оног до себе и заборавићемо и сами себе. Драги пријатељи све наше границе су крваве и она на Дрини и она Проклетијама и она према Бугарској и она према Мађарској. Све су крваве до колена, зато што су у крви успостављане и зато што су кроз векове у крви брањене. И на крају свега што се десило питам се да ли је војска поражена и није ли војска поражена, зар је важно и коме је важно то питање, мајци и оцу онога ко је дао живот није то питање важно, него је важно да ли се син храбро борио и да ли је био онакав како су га васпитавали. Свакоме ко ме пита одговарам- борили смо се ал победили смо онога тренутка када смо одлучили да се боримо и да се тој сили супроставимо”, рекао је Диковић.
Аутор књиге потпуковник Драгутин Димчевски није књижевник, али је у тешко време био заменик команданта 53. граничног батаљона Приштинског копруса и из његових искустава забележених на страницама радних и приватних бележница настало је дело „Крвава граница“.
Сви присутни били су у прилици да истину чују од непосредних учесника одбране Србије на граници Кошаре. То је како је истакнуто, дело које покушавате да одједном прочитате од корица до корица, али не успевате због обиља информација и емоција које оне буде у сваком који то чита. То је сведочанство, не само сведока, већ и директно учесника као и свега што је претходило и онога што се догодило после тога. Ово је како су истакли учесници јединствена књига која заслужује да се чита, ишчитава и има.
