JAVNI dug evrozone je na kraju četvrtog kvartala 2024. iznosio 87,4 odsto njenog BDP-a, što je malo niže u odnosu na 88,1 odsto BDP-a na kraju trećeg kvartala 2024, objavio je Evrostat.
Foto Shutterstock
Kako se navodi, javni dug Evropske unije na kraju četvrtog kvartala prošle godine predstavlja 81 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda, što je manje u odnosu na 81,6 odsto u trećem kvartalu.
Javni dug evrozone je na godišnjem nivou malo porastao u odnosu na četvrti kvartal 2023. godine kada je iznosio 87,3 odsto BDP-a.
Trend međugodišnjeg rasta je zabeležen i u Evropskoj uniji pošto je tamo javni dug na kraju četvrtog kvartala 2023. iznosio 80,8 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda.
Najzaduženije zemlje Evropske unije u četvrtom kvartalu 2024. godine su bile Grčka sa dugom od 153,6 odsto BDP-a, Italija 135,3 odsto, Francuska 113 odsto, Belgija 104,7 odsto, Španija 101,8 odsto.
Najmanje zadužene zemlje su Estonija, čiji je državni dug iznosio 23,6 odsto BDP-a, Bugarska 24,1 odsto, Luksemburg 26,3 odsto.
U 16 zemalja Evropske unije je zabeležen godišnji porast državnog duga u odnosu na četvrti kvartal 2023, dok je u 11 država članica registrovan pad, navodi se na veb-stranici Evrostata.
Najveći međugodišnji rast javnog duga u odnosu na BDP je zabeležen u Rumuniji 5,9 odsto, Poljskoj 5,7 odsto, Finskoj 4,5 odsto, a najveći pad u Grčkoj 10,3 odsto, na Kipru 8,6 odsto i u Hrvatskoj 4,3 odsto.
(rt.rs)