Dušan Mićić vozio je bicikl u Sremskoj Mitrovici 9. juna 2019. godine. Dok je izlazio iz sporedne ulice i prelazio nasip preko reke oko 20.40 sati, iz glavne ulice izleteo je automobil koji ga je udario, a za volanom je bio njegov vršnjak. Dušanu, koji je tada imao 18 godina, lekari nisu mogli da pomognu. Preminuo je na licu mesta. Danas bi bio njegov rođendan, ali Dušan Mićić nije napunio 24 godine.
Skoro šest godina kasnije i dalje nema optužnice za saobraćajnu nesreću koja se dogodila. Iako se konačno nazire pomak u istrazi, još nije sigurno da li će ona uopšte da bud epodignuta.
– Treba da se uradi još jedno veštačenje, medicinsko. To bi trebalo da ide malo brže u odnosu na druga veštačenja. Kada to veštačenje bude završeno, tužilac će da se izjasni o tome da li podiže optužnicu ili ne – kaže za Telegraf.rs Dušanova majka Marta Mićić.
Kako ističe, mislila je da će protokom vremena da očvrsne i da nauči da živi sa tim da je izgubila sina, ali danas, skoro šest godina kasnije, ima utisak da je teže nego ranije.
– Dani su mi teži nego pre dve ili tri godine. Možda sam pritisnuta iščekvianjem da li će više doći do podizanja optužnice, sada se ulazi u finale kada su u pitanju dokazne radnje. Verovatno je taj pritisak kulminirao. Čujem se sa drugim roditeljima koji su u istoj situaciji, to je muka… Nažalost, imam utisak da mladi čak i više ginu nego pre, uprkos tome što se konstatno apeluje i tome što i mi kao Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju radimo. Sve se pomeša. Ako ste izgubili dete, niste izgubili osećaj za ljude i tugu. Pogodi me kada se nekoj drugoj porodici desi isto, znam šta tu porodicu čeka – dodaje Marta Mićić.
Njenu porodicu danas, umesto proslave rođendana, čeka izlazak na groblje.
– Dušan danas nije napunio 24 godine. Izaći ćemo na groblje, verovatno će, kao i do sada, doći njegovi drugari. Obeležavamo skromno, popričamo o njemu, nasmejemo se nekim njegovim postupcima – kaže.
Marta Mićić ističe da “ne zna kakav će osećaj da ima ako čuje da je podignuta optužnica”.
– Kada sam čula za porodicu iz Loznice, sa kojom sam sve ovo prolazila i koja je dočekala optužnicu posle osam godina, nisam imala nikakav osećaj. Valjda neću i na ovo da reagujem tako otupelo. To čekanje je dodatna agonija na već postojeću agoniju. Na sve što vam se desilo i to morate da proživljavate. Ovo čekanje nije humano, ja bih uvela da postoji rok od kada se dogodi tragedija do momenta kada mora da bude podignuta optužnica. Kada se ovako nešto desi, više niste isti kao pre. Borite se, trudite se, dečica su tu, ali ste umorni. Sada se već pojavljuju i zdravstveni problemi. To je verovatno skupljena snaga koja nije pretočena u bol – dodaje Marta Mićić.
Kako objašnjva, “sina nije stigla ni da oplače jer se odmah uhvatila u borbu kada je videla kakva je situacija”. Nada se sudskom epilogu i kraju dodatne muke koju porodica proživljava. Ističe da roditelji koji su izgubili decu nisu pošteđeni drugih životnih problema, samo što “osim njih, nose dodatni krst na leđima”.
“Mog Dušana je udarilo drugo dete”
– Tog dana je bila svadba u restoranu koji se nalazi u Ulici Stevana Sremca. Restoran sa jedne strane ima parking, ali sa druge nema, te je vidljivost zbog parkiranih automobila bila smanjena. Uvek se ograđujem i govorim da sam ja kao majka pristrasna, ali zaista je bila smanjena vidljivost i svako ko je vozio tom ulicom trebalo je da smanji brzinu. Mog Dušana je udarilo drugo dete, koje je u tom momentu imalo probnu dozvolu. Četvoro dece bilo je u tom automobilu, nije bilo osobe koja bi nadzirala vozača, kao što je zakonom propisano. Na sve to, vozio je BMW koji ima daleko veću kubikažu od one koju je sa probnom dozvolom smeo da vozi – ispričala je ranije za Telegraf.rs Marta Mićić
Kako kaže, sve se dogodilo na oko 200 metara od njihovog kućnog praga, a oni nisu bili ni svesni šta se dešava.
– Došla je saobraćajna policija, na uvid je izašao tužilac, okupilo se mnogo ljudi. Nama niko nije javio šta se desilo. Mnogi od tih ljudi poznavali su Dušana. To četvoro dece iz automobila poznavalo je Dušana. Toliko blizu kuće se sve desilo da je mogao neko da dođe da nam javi – dodala je.
Dušan Mićić je te večeri krenuo kod devojke. Kako je njegova devojka okvirno znala koliko mu je vremena potrebno da stigne, zabrinula se kada ga neko vreme nije bilo.
– Njegov telefon ostao je čitav. Na njemu se videlo da mu je poslala poruku “gde si do sada, brinem”. Pošto joj nije odgovarao, zvala je više puta. Tehničar hitne pomoći koji je bio s njim u vozilu video je da telefon stalno zvoni, javio se i rekao da je Dušan doživeo saobraćajku i da je u besvesnom stanju na putu do hitne. Njegova devojka je, u šoku, najpre sa ocem odjurila u hitnu, a onda me je on pozvao da javi šta se dogodilo – prisetila se tom prilikom Marta Mićić.
Kako je objasnila, medicinski radnici u hitnoj pomoći su se svim silama borili da ga reanimiraju.
– Zvali su i Novi Sad, i VMA, ali kada bi objasnili u kom je stanju, odbijali su ih i govorili da je to kraj. Međutim, nisu želeli da odustanu. Transportovali su ga za Novi Sad, gde je moj Dušan u 6.10 ujutru izdahnuo. Bio je moždano mrtav, lekar je rekao da mu je srce zbog adrenalina i šoka kucalo sve do 6.10 – dodala je.
Dušan Mićić zadobio kobne povrede
Kako je ranije objasnila majka, veštačenje je najpre izvršeno bez obdukcionog nalaza i utvrđeno je da je automobil išao brzinom od 57 kilometara na sat, a da je njeno dete na biciklu vozilo oko 12 kilometara na sat.
– Veštak je sebi dao za pravo da za nesreću krivi moje dete. Kasnije je uradio novo veštačenje, nakon obdukcionog nalaza u kom je naveo da je Dušan preminuo od posledica povreda. On je bio zdrav, prav, snažan, sportista. Neko ko je vozio 57 kilometara na sat nije mogao da mu zada tako teške povrede – tvrdi Marta Mićić.
“Na osnovu Nalaza i mišljenja veštaka sudske medicine, utvrđuje se koje su povrede konstatovane kod oštećenog Mićić Dušana, odnosno da je isti u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi zadobio pukotinasti prelom kostiju baze lobanje, tačkasto krvarenje u tikvu malog mozga i moždanog stabla, rascepe i nagnječenje tkiva levog plućnog krila, kolaps – bezvazdušnostiva pluća sa leva strane, obostrani prelom rebara, prelomi trnastih nastavaka grudnih pršljenova, prelom leve ključne kosti, nagnječenje mekih tkiva u levom čeonom predelu, u predelu levog obraza, u levom lopatičnom predelu, sa leve bedrene strane i na spoljašnjoj strani levog skočnog zgloba. Povređivanje Mićić Dušana zbirno predstavlja tešku telesnu povredu opasnu po život, nanetu zaživotno, delovanjem tupine mehaničkog oruđa. Sve povrede su mogle nastati u dinamici odigravanja predmetne saobraćajne nezgode, kontaktom povređenih delova tela sa delovima predmetnog vozila, podlogom i predmetima u okolini lica mesta. Ova nasilna, zadesna smrt je u direktno uzročno-posledičnoj vezi sa povređivanjem u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi“, navedeno je u izveštaju sudskog veštaka.
(Telegraf.rs)