PRUGOM JEZDE NAJVIŠE STUDENTI I PENZIONERI: Posle duge pauze, Lozničani se ponovo privikavaju na prevoz železnicom do Šapca, Rume, Beograda
LOZNIČANI se, mada je u njihov grad prvi voz stigao davne 1910. godine, ponovo privikavaju na prevoz železnicom. On je sada moderan, udoban i gotovo upola jeftiniji od autobuskog.
Foto:V.Mitrić
Od sredine decembra uvedene su dve linije prema Šapcu, Rumi, Beogradu u jednom, i prema Zvorniku u drugom pravcu.
Putnički vozovi su davno bili stali, prema Loznici ni šinobusi nisu saobraćali najmanje dve decenije. Pre desetak godina počela je kompletna rekonstrukcija pruge, kao i obnova stanica u Loznici i Šapcu. Pre nekoliko godina krenuli su vozovi, neko vreme imali su po jedan polazak i dolazak u ovaj grad, da bi kasnije usledila po dva.
– I ne samo što je povećan broj polazaka, već vozovi idu znatno brže, pa se tako, recimo, od Loznice do Šapca stiže za pedesetak minuta, a od Loznice do Beograda, gde staje i prima putnike na Novom Beogradu i na Prokopu, za nešto samo malo više od dva sata – priča Zane Šaulić iz Loznice, koga zatičemo na liniji Loznica – Šabac. – Komforno je, lepo, čisto, u ove dane toplo, pa je milina putovati vozom, utoliko pre što su stanice u ova dva grada skoro u njihovom središtu. Kao dete, pošto mi je majka Šapčanka, stalno smo putovali vozom, a potom šinobusom. Ovo je značajna stvar za sve nas.
Iz Loznice, Šapca i Zvornika prema prestonici dnevno zasad kreće po nekoliko desetina putnika. Najviše je penzionera, a u poslednje vreme je sve više i studenata. Ovi vozovi više ne staju, kako se to popularno kaže, “kod svake bele kuće”, što je ranije smetalo putnicima.
– Kada su uspostavljene dve linije, od tada stalno idem vozom, koji ima i jutarnji i popodnevni polazak, što nam dosta znači – priča Mirjana Mitrović, studentkinja iz Loznice. – Mislim da će ljudi sve više da se navikavaju na ovaj vid prevoza, jer su prednosti očigledne.
Vladimir Lečić iz Loznice je vodio kćerkicu Nađu i sestrinog sina Stefana da se provozaju prugom, što je mališane oduševilo, jer su mogli i da hodaju po vozu, razgledaju lepe predele Jadra, Mačve, Podrinja, Srema…
Ovom trasom išao je davno, čak i pre Velikog rata, voz “ćira”, koji je dolazio u Loznicu, a posebno u Banju Koviljaču, vozeći na provod goste iz Novog Sada i Beograda. Današnji vozovi ne staju u Banji Koviljači, gde je stanica zapuštena, ali se meštanin Branko Pejak, koji insistira da se vrati stanica, nada da će se kompozicije ponovo zaustavljati u tom mestu.
Bogosluženje za prvi voz
POVODOM dolaska prvog voza jednog četvrtka pre više od jednog veka, održano je i bogosluženje u lozničkoj crkvi Pokrova Presvete Bogorodice. Lozničanin Željko Maksić objašnjava da je, prema raspoloživim podacima, najzaslužniji za uvođenje pruge ka Loznici bio tadašnji ministar finansija Lazar Paču, koji je dosta pažnje posvetio širenju železnice u Srbiji.
