HERCEGOVAČKI KRŠ BIO JE I ŠKOLA ŽIVOTA: u Valjevu održan skup bivših polaznika Škole rezervnih oficira JNA u Bileći
TRADICIONALNO, uz pesmu “Bilećanka”, koju su otpevali u stavu mirno, više od stotinu polaznika raznih generacija Škole rezervnih oficira pešadije u Bileći, vojske nekadašnje JNA, uspomene na dane u sivo-maslinastoj uniformi ponovo je obnovilo družeći se, ovoga puta, u Valjevu.
Privatna arhiva
Školu rezervnih oficira u Bileći, od 1956. do 1992, završilo je 107 klasa, odnosno više od 56.000 potonjih starešina. Prolazili su, kažu, napornu polugodišnju pešadijsku obuku – duge marševe po suncu i snegu, ljutom hercegovačkom kršu, pod punom ratnom opremom i uz kopanje rovova…
– Sve se radilo tačno u sekund, disciplina je bila spartanska i sve je moralo da bude pod konac – priseća se Robert Grašič iz Maribora. – Iako je bilo teško, sve su to za nas, tada mladiće, ispostavilo se, bile veoma značajne lekcije, koje su nam vredele kroz život, naročito na poslu. Naučili smo se redu, radu, disciplini, poštenju…
Zato se nekadašnji pitomci okupljaju svake godine, uvek u drugoj državi, odnosno nekadašnjoj republici SFRJ. Posle Valjeva, već se zna, naredni skup biće u Kranju, u Sloveniji.
“Zadatak”
– SVI su se oduševili Valjevom i našim gostoprimstvom – kaže rezervni major Predrag Milinović iz Lajkovca kojem je ugledni valjevski trgovac, takođe “Bilećanac”, Desimir Tadić, domaćin ovog druženja, poverio zadatak da bude glavni operativac, odnosno “dežurni oficir” okupljanja naših kolega iz svih krajeva bivše domovine. – Glavna zvezda bio je pukovnik Zoran Aničić iz Beograda, naš “Bilećanac”, koji je tokom agresija NATO komandovao obaranjem “nevidljivog” aviona u Buđanovcima.
– Zauvek nas je spojio hercegovački kamen, koji smo pregazili ko zna koliko puta, uzduž i popreko – kaže jedan od najstarijih, Beograđanin Nikola Dautović. – Moja generacija iz 1969. pohađala je Školu rezervnih oficira čitavih 18 meseci, ali bili smo puni snage i poleta, mladi i zdravi, pa nije bilo nijedne prepreke koju nismo mogli da savladamo.
U gradu na Kolubari, “Bilećanci” su posetili su Narodni muzej, te položili vence na spomenike pilotu pukovniku Milenku Pavloviću, koji je poginuo u borbi sa mnogostruko brojnijim avionima NATO, tokom agresije 1999, ali i partizanu Stevanu Filipoviću, heroju iz Drugog svetskog rata. a, na valjevskoj zelenoj pijaci, gosti iz Slovenije pokupovali su bezmalo sve domaće specijalitete sa tezgi – kajmak, sir, pršutu, šljivovicu…
– Naše starešine u Bileći bile su nam drugi roditelji – kaže Radoslav Čupić, poreklom iz Benkovca, jedan od inicijatora okupljanja rezervnih oficira. – Iz te svojevrsne škole života izlazili su ljudi koji su, potom, i u svojim civilnim sredinama bili prepoznati po izuzetnosti. Mnogi su obavljali, ili još obavljaju značajne i odgovorne funkcije.
