Nastić: Kosovo, koje je uvek bilo deo Srbije, odvojeno je silom uz pomoć Nemačke

Poslanica Saveza “Sara Vagenkneht” u nemačkom Bundestagu, koja je u Prokuplju prisustvovala obeležavanju 25. godišnjice Nato bombardovanja SR Jugoslavije, Žaklin Nastić, kaže da je bilo važno da kao nemačka političarka bude tamo, i poručuje da nema diskusije o Jugoslaviji i zločinima Nemačke – Kosovo, koje je uvek bilo deo Srbije, oduzeto je na silu, uz nemačku pomoć.

Nastić, u intervjuu za Junge Velt, ukazuje i da je Srbija tada jednostrano proglašena agresorom, dok zločini OVK nikada nisu bili tema, piše Kosovo Online.

Sada je, kaže, posebno zabrinuta zbog toga što se Kosovo masovno naoružava, i pored toga što su, uverena je, svi svesni da to jača ultranacionalističkog premijera Aljbina Kurtija.

Na pitanje šta je bila svrha njenog dolaska u Srbiju, na obeležavanje 25. godišnjice Nato napada na SRJ, odgovara da je važno da kao nemačka političarka pošalje signal da osuđuje i ne zaboravlja taj “agresorski rat koji krši međunarodno pravo”.

– I da priznajemo nemačko saučesništvo, posebno u pozadini rasprave o ratu u Ukrajini, koji se sasvim opravdano osuđuje kao rat kojim se krši međunarodno pravo. Nema diskusije o Jugoslaviji i kakvim je zločinima Nemačka tamo počinila: Kosovo, koje je uvek bilo u sastavu Srbije, odvojeno je silom i kršenjem međunarodnog prava uz nemačku pomoć – naglasila je Nastić.

Kaže da je u Prokuplju bilo impresivno, jer je to mesto gde su pale prve bombe, koje ljudi nisu zaboravili.

– Oni koji su preživeli, koji su izgubili članove porodice, odbijaju da zaborave rat i sećaju se onih koji su se borili i poginuli za slobodu. Desetine hiljada ljudi stajalo je u nizu ulicama – dodaje.

Kada je reč o posledicama koje je taj rat imao na Nemačku, napominje da je 1999. bila prekretnica, i ne samo sada, posle govora kancelara Olafa Šolca u februaru 2022, već zato što je želja da se lokalno stanovništvo ponovo učini “spremnim za rat” počela još tada.

– Nisu hteli da ovaj rat protiv evropske zemlje nazovu njegovim imenom, već su ga opisali kao ’humanitarnu intervenciju’. Uostalom, bivši kancelar Gerhard Šreder je kasnije priznao da je prekršeno međunarodno pravo. Oni koji su i danas politički aktivni to ne rade. Činjenica da je još jedan agresorski rat izbio sa nemačkog tla imala je trajne promene u Saveznoj Republici Nemačkoj – rekla je Nastić.

Videla je, priseća se, kako je tada krenula “propagandna mašina”, a Nemačka odigrala suštinsku ulogu u političkom legitimisanju rata:

– Crveno-zelena vlada, propaganda Joške Fišera i Rudolfa Šarpinga, koji su dočarali “drugi Aušvic” i širili laži o navodnim koncentracionim logorima. Srbija je jednostrano proglašena agresorom. Zločini OVK “Oslobodilačke vojske Kosova” nikada nisu bili tema. Pod Vilijem Brantom, s pravom je objavljen slogan “Nikad više rat”. Da bi se opravdao napad na Jugoslaviju, trebalo je prvo prevariti nemačku javnost. A posle nije bilo govora o 3.000 mrtvih – kaže Nastić.

Navodi i da je u aktuelnoj debati o BiH, kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, jasno da EU i Nemačka gledaju na Balkan kao na svoje dvorište.

Primećuje da su nekada želeli da razbiju Jugoslaviju, a danas kritički gledaju na Srbiju, zato što se ne uklapa u plan EU i Nemačke jer je politički “preblizu” Rusiji i Kini.

Posebno je zabrinjava naoružavanje Kosova.

– Posebno sam zabrinuta što se Kosovo trenutno masovno naoružava. Turski dronovi su već isporučeni, sada SAD žele da isporuče oružje. Ovo se dešava iako su svi svesni da to jača ultranacionalističkog premijera Kosova Aljbina Kurtija. Ovo otvoreno podržava velikoalbanske fantazije o svemoći, čak i sa pogledom na Makedoniju – upozorava Nastić.

Na pitanje kakav uticaj politika Ajlbina Kurtija ima na Kosovu, ukazuje da je otkako je Kurti preuzeo dužnost premijera 2021. godine, hiljade Srba – oko 13 odsto celokupnog srpskog stanovništva prošle godine – napustilo Kosovo zbog eskalacije diskriminacije i nasilja.

– Srpska deca streljana su na Božić. Počinioci ne moraju da strahuju od posledica. Ugroženi nisu samo Srbi, već i druge manjine poput Goranaca, balkanskih Turaka i Roma. Nato je takođe promovisao ovu situaciju svojom intervencijom 1999. godine – zaključila je Nastić.