U Srbiji se danas održavaju izbori u 89 gradova i opština, među kojima i za Skupštinu Beograda, a građani će moći da glasaju na biračkim mestima koja se otvaraju u 7.00, a zatvaraju u 20.00 časova.
Na početku izbornog dana, birački odbor u prisustvu birača koji prvi dođe na biračko mesto utvrđuje da li je glasačka kutija ispravna i prazna i to upisuje u kontrolni list.
Nakon toga, kontrolni list potpisuju birač koji prvi dođe na biračko mesto i najmanje jedan član biračkog odbora.
Birački odbor u prisustvu birača koji prvi dođe na biračko mesto ubacuje popunjen i potpisan kontrolni list u glasačku kutiju, koju nakon toga pečati.
Birači moraju da ponesu na uvid ličnu kartu ili pasoš kako bi dokazali svoj indentitet, a onima koji se u trenutku zatvaranja glasačkog mesta zateknu u redu mora da se omogući da glasaju.
Svakom biraču sprejom se obeležava kažiprst desne ruke i kontroliše UV lampom da se ne bi dogodilo da glasa dva puta.
Glasa se iza paravana koji obezbeđuje tajnost zaokruživanjem rednog broja ispred izborne liste na glasačkom listiću.
Na biračkim mestima zabranjeno je korišćenje mobilnih telefona ili drugih sredstava veza i komunikacija, kao i foto-aparata i kamera.
Birači koji usled nepismenosti, slabovidosti, invaliditeta ili nekog drugog razloga nisu u stanju da sami popune glasački listić imaju pravo da na biračko mesto povedu pomagača koji će umesto njih popuniti glasački listić, onako kako mu odrede.
Ukoliko birači nisu u mogućnosti da glasaju na biračkom mestu usled teške bolesti, starosti ili invaliditeta, potrebno je da o tome obaveste upravu gradske opštine grada Beograda u kojoj ima prebivalište najranije 30. maja, a najkasnije 2. juna do 11.00 časova, odnosno birački odbor na dan glasanja najkasnije do 11.00 časova.
Na osnovu izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, građani koji su promenili prebivalište posle 3. jula 2023. godine neće moći da glasaju na novoj adresi.
Prema Zakonu o lokalnim izborima, izborna komisija u roku od 96 časova od zatvaranja biračkih mesta donosi i objavljuje za sva biračka mesta ukupan izveštaj o rezultatima lokalnih izbora.
Taj izveštaj sadrži podatke o broju birača upisanih u birački spisak, broju onih koji su izašli na izbore, onih koji su glasali, podatke o broju nevažećih i važećih glasačkih listića, kao i broj glasova koji je dobila svaka izborna lista i broj mandata.
Broj birača koji su glasali utvrđuje se na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkim kutijama.
Izborna komisija na veb-prezentaciji objavljuje ukupan izveštaj o rezultatima lokalnih izbora i rezultate glasanja za svako biračko mesto.
Neposredno po završetku izbora, izborna komisija dostavlja ministarstvu koje je nadležno za lokalnu samoupravu ukupan izveštaj o rezultatima lokalnih izbora.
Protiv ukupnog izveštaja o rezultatima lokalnih izbora podnosilac proglašene izborne liste i birač mogu podneti prigovor izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja ukupnog izveštaja na veb-prezentaciji.
Kada je reč o raspodeli mandata, u tome mogu učestvovati samo izborne liste koje su dobile najmanje tri odsto glasova od broja birača koji su glasali, a mandati se raspodeljuju sistemom najvećeg količnika.
To znači da se ukupan broj glasova koji je dobila izborna lista koja učestvuje u raspodeli mandata podeli svakim brojem od jedan do broja odbornika koji ima skupština.
Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini tako da izbornoj listi pripada onoliko mandata koliko ima svojih količnika među najvećim količnicima svih izbornih lista koje učestvuju u raspodeli.
Broj najvećih količnika je broj odbornika koji ima skupština.
Ako dve ili više izbornih lista dobiju količnike iste vrednosti na osnovu kojih se raspodeljuje mandat, prednost ima izborna lista koja je dobila veći broj glasova.
Kada je reč o listama nacionalnih manjina, njima za osvajanje odborničkih mesta nije potreban cenzus od tri odsto.
Izborna komisija u roku od sedam dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima lokalnih izbora rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za odbornike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste i izdaje uverenja o izboru za odbornika.
Mandat odbornika počinje da teče onog dana kada je potvrđen, a o njegovom potvrđivanju odlučuje skupština na konstitutivnoj sednici.
