Po ko zna koji put protivnici legalno izabrane vlasti u našoj zemlji prevazilaze sami sebe i upisuju se na kartu političke gluposti.
Gradska uprava u Požarevcu
Nedvosmisleno je da Srbija slovi za parlamentarnu demokratiju i kao takva je poznata i priznata u svetu. Da ostavimo naš politički život u vezi sa izborima u prethodnom periodu po strani, već ako se pozabavimo poslednjih sedam, osam meseci videćemo galimatijas neviđen barem u Evropi. Evidentno je da drugi mandat aktuelnom predsedniku Aleksandru Vučiću ističe u proleće 2027. godine, a da su redovni parlamentarni izbori tek za par godina. Nove prevremene izbore ne želi ni vlast, a ni opozicija, ali je ogroman destruktivni pritisak da se oni održe, odnosno da predsednik podnese ostavku, a raspusti Parlament i raspiše nove izbore.
Sa aspekta bilo kog objektivnog posmatrača van naše zemlje ovo bi sve izgledalo čudno, nepojmljivo… ali pođimo redom.
Krajem prošle godine, početkom tzv. studentskih protesta koji su bili usmereni direktno na ličnost Aleksandra Vučića i zahtev za njegovu ostavku predsednik je ponudio Savetodavni referendum o njegovom daljem ostanku na toj funkciji.
Ovaj predlog je od strane svih neformalnih grupa u protestima bio glatko odbijen, a i od strane parlamentarne opozicije.
Odmah posle toga predsednik Vlade podnosi ostavku (iz kako je naveo moralnih razloga) te cela vlada biva u ostavci.
Predsednik Vučić nudi da se raspišu novi Parlamentarni izbori, ali iste snage u destrukciji tzv. blokaderi, plenumaši i sl. to odbijaju, a to isto čini i aktuelna opozicija. Izborom novog mandatara formira se nova republička Vlada, obzirom da SNS ima u Parlamentu skoro dvotrećinsku većinu. Po formiranju nove Vlade, poslednjih nekoliko meseci, dolazi do nove apsurdne situacije pa sada ove neformalne amorfne i destruktivne grupe tzv. studenata počinju vršiti pritisak i zahtevati nove Parlamentarne izbore, ali po njihovim uslovima. Nove izbore i dalje ne zahteva parlamentarna opozicija.
Sve te destruktivne grupe, pogrešno zvane studentskim, u ovom svom zahtevu otišle su u totalnu radikalizaciju, nasilje koje je blisko terorizmu, kao i urušavanje svih privrednih i društvenih vrednosti.
Svim nama dobronamernim je jasno sa kojim ciljem se zahtevaju izbori i ko stoji iza zahteva ove amorfne grupe mladih. Sve navedeno je predmet duboke analize koja se može osvrnuti na mnoge aktere u zemlji, a posebno u inostranstvu čiji je osnovni cilj zaustavljanje Srbije u svom razvoju koji je intenzivan od 2012. godine, kako ekonomski, vojno, rastom ugleda zemlje u svetu, ponovo povratak sa brigom o našim sunarodnicima u BIH,CG, nepromenjen stav o KiM, kao i principijelan stav državnog rukovodstva prema aktuelnim desavanjima u svetu.
Sve u svemu, površno gledano,dolazi se do apsurdne situacije da vlast, iz razumljivih razloga, nema potrebe za ranijim izborima, a opozicija koja je suštinski podstrekač, pored svih ostalih nereda u društvu, nevešto se pravi da o izborima i ne sanja.
Poziv na nove izbore samo je nastavak želje svih onih koji rade na urušavanju države Srbije, kao i destrukciji svih i svega u našem društvu, a eventualne izbore vide samo kao novi početak za spiralu daljeg nasilja.