Selo Jabukovac doživelo je sudbinu da, kada bude spomenuto, svi prvo pomisle na užas – masovno ubistvo koje je počinio Nikola Radosavljević, oduzevši živote devet ljudi. Njegova najmlađa žrtva imala je samo 15 godina. Telegraf.rs posetio je Jabukovac gotovo 18 godina nakon masakra i sa ono malo meštana što je u selu ostalo, razgovarao o tom kobnom 27. julu 2007. godine.
Neki meštani čije su kuće bile na putanji na kojoj je Nikola Radosavljević tog dana ubijao u Ulici Albanske spomenice, imali su tu sreću da ne budu kod kuće. Kada su se kući vratili, ostali su u šoku. Policija je bila svuda.
– Tog dana ja nisam bila kod kuće, bila sam na salašu, ali su moj muž i sin bili na selu. Kada sam došla do svoje kapije, policija je već bila tu. Srećom, Nikolina kuća nalazi se nešto niže od moje i on je krenuo na drugu stranu, nije išao ka nama. Promenio se život posle toga, oseti se teret i posle 18 godina. Svi su po inostranstvu, kuće su prazne. Oni koji su ostali, umiru, jedno po jedno – priča za Telgraf.rs meštanka Jabukovca.
Druga, koja živi nešto bliže kući Nikole Radosavljevića, opisala je da je njen sada pokojni suprug umalo imao direktan susret sa pomahnitalim ubicom.
– Bili smo u dvorištu, čuli smo kako puca. Niko ne zna zašto je to uradio. Svađao se sa ženom, ona je pobegla, a onda je skočio u bunar. Jedan komšija je došao po mog muža da ga zove da pomognu Nikoli. Ispričao je da mu je Nikola rekao da ide kući, inače će da ga ubije. Kada je moj muž to čuo, rekao mu je da, ako je Nikola tako rekao, neće da ide kod njega – priseća se.
Kako je objasnila baka koja sada, u već pustom selu, živi sama, dok je njen suprug još razgovarao sa komšijom, počeli su da odjekuju pucnji.
– Baba iz komšiluka je izašla ispred kuće, a on ju je upucao. Ona je imala sreću da preživi. Nakon nje je izašao zet Veljko Đorđević, a potom i unuk Dragan. Obojicu je ubio. Nikola Radosavljević je kupio kuću i došao ovde. Neko vreme je radio i u Austriji. Majka i otac su mu ostali u kući nakon ubistva, bili su tu dok nisu umrli. Sa njegovom majkom sam pričala kad se sretnemo, ali nisam bila bliska sa njihovom porodicom, nismo išli jedni kod drugih na kafu – dodaje.
Ono što je karakteristično za meštane Jabukovca danas jeste da veoma teško govore o svemu što se dogodilo. Niko o tome, kažu, više ne priča. I kada iz njih izađe po koja reč o kobnom danu kada je Nikola Radosavljević ubio devetoro ljudi, često menjaju temu na nešto veselije – svoju porodicu ili unuke. Nemaju snage da pričaju o zlu koje im je, maltene, bilo na kućnom pragu.
Svesni su da selo u kom žive zamire, a pusta Ulica Albanske spomenice i spomen ploče na kućama svakodnevno ih podsećaju na jezivi zločin koji se dogodio i činjenicu da su oni, ili članovi njihovim porodica, mogli da budu žrtve, da je Nikola Radosavljević odlučio da krene na drugu stranu.
Podsetimo, Nikolin krvavi pir odneo je devet života, a šest porodica zavio u crno. Ispalio je tačno 12 metaka. U svaku osobu koju je ranio ili ubio, pucao je samo jednom. Poštedeo je dve žene – jednu koja je telom štitila svoje dete i staricu koja je, u panici, pala.
Nikola Radosavljević je 27. jula 2007. godine brutalno pretukao svoju suprugu, polomivši joj nos i vilicu, a potom pokušao da izvrši samoubistvo tako što je skočio u bunar. U toj nameri sprečio ga je komšija Dragoslav Badžikić, kom je Nikola rekao da pobegne ili će ga ubiti, a potom je krenuo da seje smrt po selu. Ubio je Srđana Badžikića (15), Dragana Đorđevića (22), Branislava Badejevića (31), Jelicu Banković (37), Draginju (55) i Branislava Borongića (57), Veljka Đorđevića (58), Aniku Čogić (62) i Marinu Barbucić (78). Dve osobe je ranio.
Iste noći je uhapšen, ali je na suđenju oslobođen krivice uz meru “obaveznog čuvanja u ustanovi zatvorenog tipa”. Smešten je iza rešetaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu.
Neuropsihijatri su utvrdili da jedan od najvećih masovnih ubica u istoriji Srbije pati od akutne paranoidne psihoze sa osećajem ugroženosti i stalnim umišljajem kako neko hoće da mu naudi.
(Telegraf.rs)