Bivša estonska premijerka Kaja Kalas, advokatica po obrazovanju i liderka estonske Reformističke stranke, imenovana je za Visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, a ko god da je nominovan za tu funkciju mora da se bavi dijalogom Beograda i Prištine, međutim to ne mora da znači da će funkcija specijalnog izaslanika za dijalog, koju sad obavlja Miroslav Lajčak, biti ukinuta.
Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike ocenjuje da Lajčakova funkcija najverovatnije neće biti ukinuta, jer je pozicija visokog predstavnika veoma zahtevna i Evropskoj uniji bi značilo da ima jednu osobu koja se bavi pitanjem dijaloga na takav način da joj je to prioritet, a koliko će lično Kalas biti zaintresovana da se bavi dijalogom ostaje da se vidi i to zavisi od mnogo faktora.
“Ko god da je dobio funkciju, odnosno da je nominovan na poziciju visokog predstavnika mora da se bavi dijalogom Beograda i Prištine. To je jedno od važnijih pitanja za EU, jer je važno i zbog stabilnosti u regionu. Ako je region nestabilan to će se direktno odraziti i na Uniju”, rekao je Dimitrov za Tanjug.
Miroslavu Lajčaku aktuelnom specijalnom izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine mandat je produžen do januara 2025. godine i već se, kaže Dimitrov, govori o njegovim zamenicima i u Evropskoj uniji već kruže glasine o potencijalnim kandidatima.
“Ali za sada je sve to na nivou glasina”, rekao je Dimitrov.
Kada se govori o političkoj reputaciji Kaje Kalas, koja dolazi države priznavača tzv. Kosova, ona je u prethodnom periodu davala podršku Prištini na evroatlanskom putu, tako da njeni lični stavovi naginju koristi tzv. Kosova, ali će morati da prilagodi svoje stavove Uniji i da zauzme neku neutralnu poziciju.
“Ne moramo da brinemo u tom smislu i da već sada konstatujemo da će biti na jednoj strani. Ona će svakako morati da sprovodi politiku Brisela. Kao što se pričalo, kada je Miroslav Lajčak izabran na funkciju, i kada je Žozep Borelj izabran na funkciju, ali kao što smo videli, oni su se prilagodili stavu Unije, stavu 27 zemalja članica. Tako će isto biti u slučaju Kaje Kalas”, ocenio je Dimitrov.
Na pitanje da li Srbija može očekivati jače pritiske po pitanju usklađivanja spoljne politike sa politikom EU imajući u vidu da je bivša estonska premijerka veliki protivnik Moskve, Dimitrov kaže da ona ima tu reputaciju “čelične lejdi” Evropske unije i da jeste protivnik Moskve što proizilazi iz činjenice da je Estonka.
“Svaki estonski lider ima te stavove. Ali treba pogledati malo širu sliku. Njen suprug ima veoma uspešan biznis sa Rusijom i profitira milione od rata sa Rusijom, zbog čega je ona prošle godine bila pozvana da podnese ostavku kada se to pojavilo u javnosti…Opet, koliko će ona iz njenih ličnih stavova vršiti pritisak na Srbiju, za sada to zavisi od dešavanja na terenu i odnosa u samom ratu”, naveo je Dimitrov.
Kako dalje dodaje, ukoliko Rusija bude napredovala i ukoliko se same članice Unije odluče da vrše veći pritisak, sigurno će doći i do većeg pritiska na Srbiju, ali opet, to ne mora da znači jer se trenutno o sankcijama protiv Rusije uopšte ne govori među evropskim diplomatama već o litijumu.
Kaja Kalas jedina je do sad imenovana na svoju funkciju u Briselu, međutim, ovo nije gotova stvar jer će se kandidatkinja suočiti sa saslušanjima pred Odborom za spoljne poslove čiji će članovi ispitivati i novog komesara za proširenje EU.
