UDRUŽENjE sudija i tužilaca Srbije (UST) smatra da su ustavne promene iz 2023. godine u velikoj meri dovele do prilično lošeg stanja u pravosuđu, tako da se jedan njegov deo praktično “otrgao” od države.
Foto: Printscreen
– Sada imamo korporativističko pravosuđe i vrlo čudne odluke nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija i saveta. Zbog toga Udruženje smatra da su potrebne nove, ozbiljne izmene. Možda čak treba razmišljati o ustavnim promenama koje bi išle u kontra smeru – rekao je Miodrag Marković iz UST gostujući na televiziji Euronews.
Potsetio je da je ideja ustavnih promena bila da se onemogući uticaj izvršne vlasti, odnosno politike na rad sudstva i tužilaštva, ali da je tu napravljeno više pogrešnih rešenja.
U skladu sa ustavnim izmenama ministar pravde više nije član Visokog saveta sudstva, dok u Visokom savetu tužilaštva ministar pravde jeste član po funkciji, ali sa, kako je naveo, ograničenim ovlašćenjima, jer o određenim pitanjima on uopšte ne može da učestvuje u glasanju i odlučivanju Saveta.
– Iz izbora nosilaca sudijske i tužilačke funkcije isključena je Narodna skupština, što je prema stavu UST od samog početka bilo pogrešno rešenje, jer je Narodna skupština nosilac narodnog suvereniteta – u predstavničkoj demokratiji to je uloga skupštine – naglasio je Marković, ukazujući da ne može kompletan narod da se skupi na jednom mestu i da donese odluku o bilo kom pitanju.
Zbog toga, kako je rekao, postoje izbori i različite političke opcije, biraju se narodni predstavnici, njih 250, koji u Skupštini Srbije odlučuju u ime naroda.
– Međutim, umesto njih dobili smo istaknute pravnike, kao članove saveta, koji su birani na konkursu, među kandidatima koji su se prijavili. Koliko god da se radi o kvalitetnim ili ne kvalitetnim kadrovskim rešenjima, oni ne mogu da zamene Narodnu skupštinu kao nosioca narodnog suvereniteta – decidan je bio Marković.
Svuda u svetu, kako je istakao, postoji sistem “checks and balances”, tako da su sve tri grane vlasti, izvršna, zakonodavna i sudska međusobno povezane i jedna drugu kontrolišu, te nijedna od njih ne može da funkcioniše potpuno samostalno.
– Posledica ovakvih izmena je da se pravosuđe u potpusnosti otrglo od države, ili bar jedan njegov deo i sudski i tužilački. Sada imamo vrlo čudne odluke koje donose pojedini nosioci (sudijskih i tužilačkih) funkcija pa i čudne odluke koje donose sami saveti. Dobili smo korporativističko pravosuđe i savete koji biraju samo svoje sledbenike – naveo je Marković.
Kao primer je naveo da članovi Društvo sudija Srbije, koje ima većinu među izbornim članovima u Visokom savetu sudstva, napreduju odnosno da ih Savet bira na više funkcije, dok niko od članova UST, iako ima vrlo kvalitetne kadrove, nije izabran na višu funkciju u prethodne tri godine.
– Sada i imamo situaciju poput toga da hulligani vandalizuju Skupštinu Grada Beograda, a dežurni javni tužilac ne preduzima ništa povodom toga, neće da zadrži određena lica. Isto tako imamo situaciju da sudija za prethodni postupak licu koje je bilo i bekstvu, koje je otišlo u stranu državu pa se u međuvremenu vratilo, neće da odredi pritvor iako ima čiste osnove za određivanje pritvora – rekao je Marković.
Pored toga, podsetio je, pojedine sudije i tužioci se aktivno bave politikom, učestvuju na raznim tribinama, različitih političkih organizacija, od kojih je “Proglas” najbolji primer.