RAZBILI IH POTOMCI CERSKIH JUNAKA: Loznica je 31. avgusta 1941. godine postala prvi grad u porobljenoj Evropi oslobođen od nacista
LOZNICA je 31. avgusta 1941. godine postala prvi grad oslobođen od fašista u tada porobljenoj Evropi! Ovu istorijskučinjenicu Jadrani već godinama obeležavaju parastosom na grobu potpukovnika Jugoslovenske vojske u otadžbini Veselina Misite, koji je poginuo u tim borbama.
Osim toga, prigodnim programima u centru grada, kod biste i spomen-ploče tom junaku u čast, obeležavaju ovaj značajan datum iz naše istorije.
Ceo kraj svetkuje toga dana, koji se od pre nekoliko godina nalazi u kalendaru svečanosti grada Loznice. Pre samo četvrt veka, vlast u Srbiji nije gledala blagonaklono na ovo praznovanje, iako ne bi trebalo da se osporava činjenica da je u pitanju prvi veći udar na fašiste u Kraljevini Jugoslaviji u to vreme. Tada su Loznica i Banja Koviljača postala prva mesta u Evropi koja su nacisti napustili.
Prvi Lozničani koji su ukazali otvoreno, slobodno i ponosno na ovaj dan bili su svojevremeno Branivoje Brano Đukanović, ugledni profesor, rođen na Ceru, u Donjoj Badanji, u kraju u kojem su se rađali mnogi junaci, i Božo Panić, penzionisani železničar, koji je o tom događaju ostavio i bogatu građu. Đukanović je, i kad to nije bilo jednostavno, predvodio obeležavanje tog datuma koji je, kako je govorio, značajan i za Loznicu, i za Jadar, i Srbiju, Evropu i svet. Jedan je od najzaslužnijih što je podignut spomenik slavnom Misiti, a što je ometala tadašnja vlast. S druge strane, knjigom su junake ovekovečili Zoran Tošić i Ivko Veselinović.
Ustanici iz Jadra, poput Misite i Georgija Bojića Džidže, igumana manastira Tronoša, zaslužili su da ih slave, na samo kod nas.
– U sjajnoj bici za oslobođenje Loznice, koja je dan ranije utanačena u manastiru Tronoša, zarobljena su 93 fašistička vojnika, što su prvi uhvaćeni okupatorski jurišnici u Evropi – priča Čedomir Čedo Subotić, čiji je deda Milan Subotić bio jedan od ustanika.
– Potpukovnik Veselin Misita poginuo je u borbi za oslobođenje našeg grada i kraja. Ovo je i dan i događaj koji je zapravo označio početak ustanka našeg naroda protiv okupatora.
Nepravedno je bio zapostavljen godinama, a Bogu hvala, pre nekoliko godina Misiti i ustanicima je postavljeno znamenje na Robnoj kući u Loznici, i gradska vlast obeležava ovaj jedan od najznačajnijih datuma naše istorije.
Jadrani, inače, i mimo ovog datuma, često odaju počast i rado pričaju o junacima iz avgusta 1941. godine. Decenijama to je bila neka vrsta tabu teme, a sada su konačno priznate zasluge tadašnjih boraca.
Zorica Višnjić, nedavno preminula ugledna novinarka iz Loznice, koja je godinama ukazivala na značaj tog događaja, rasvetljavajući ga iz svih uglova, govorila je često da je “nezamislivo koliko je vremena trebalo da prođe da mu se ukaže valjana pažnja, jer bi se i mnogo brojniji narodi, iz sve snage, ponosili takvim biserom iz svoje prošlosti”.
– Stric moje bake, Olge Banković-Radojević, Milivoje Mikan Lazić, ugledni šumar, bio je blizak saborac Veselina Misite i Georgija Bojića, na šta smo uvek bili ponosni – kaže Petar Banković, diplomirani ekonomista iz Loznice.
– Žalosno je što su posle Drugog svetskog rata neki od slobodara poput mog strica i Georgija Bojića Džidže oterani na robiju. Džidža je streljan. Tadašnje vlasti su se potrudile da mu se ni danas za grob ne zna.
Ne zna se ništa ni o heroju Jadra Milanu Subotiću.
Pokrenuta je inicijativa za rehabilitaciju igumana Bojića, Sremca iz sela Jasika, ali nije realizovana, jer je sudija koji je vodio predmet ocenio da ima odgovornost po komandnoj odgovornosti, kao da je sudio u Haškom tribunalu.
Igumanu je, kao i njegovim saborcima poput Lazića i drugih, suđeno u Vukovom domu kulture u Loznici. Niko ga tada od svedoka nije ni za šta optuživao. Zato je i čudnija odluka o odbijanju rehabilitacije igumana, ali postoji inicijativa da se to pitanje ponovo pokrene.
Milivoje Lazić je autoru ovih redova rekao da ga je, po izlasku sa robije, sreo pop Vlada Zečević, većnik AVNOJ i prvi ministar policije SFRJ, koji mu je rekao: “Mikane, što mi niste javili za Džidžu. Džidža je bio divan čovek i monah. Čak je Vlada završio meni da se vratim i radim u ‘Boranju’ kao šumar, u upravi, jer je znao da sam, kao i Džidža, džabe uhapšen. I radio sam u upravi sve dok Vladina moć nije oslabila, a onda su me ‘udbaši’ najurili u šumu, što mi nije bilo teško. Vlada je i sam znao koliko je važan 31. avgust i mi njegovi učesnici”.
Napad na nemačke fašiste u Loznici označio je početak ustanka srpskog naroda protiv okupatora u Srbiji. Ustanakom srpskog naroda protiv okupatora otpočele su prve ustaničke akcije na Nemce, koje su bile u znaku onesposobljavanja i zatvaranja ključnih puteva koji vode iz Šapca i Valjeva ka središtu Podrinja.
Ne zna se gde mu je grob
IGUMAN Bojić je posle streljanja sahranjen na Donješoranskom groblju u Šapcu. Sutradan je grob bio pokriven cvećem sa svih strana. Uplašeni da će i mrtav da im smeta, Brozovi “udbaši” su ga iskopali i ne zna se gde je potom pokopan.
Podsećanja radi, Turci su u Zvorniku otrovali 1799. godine tronoškog igumana Stefana Jovanovića, koji je kanonizovan pre nekoliko godina i dozvolili su da bude sahranjen na groblju u zvorničkoj srpskoj varoši. Ubrzo, Turci su dozvolili da posmrtni ostaci igumana budu odneti u Tronošu, gde je dostojno sahranjen…