NOVI ŽIVOT DOMA DESET GENERACIJA: Jagodinski penzioner Radosav Janković iz Jagodine renovirao porodičnu kuću kod Ćuprije (FOTO)
POŠTO niko nije hteo da se prihvati nasledstva, Radosav Janković, penzioner iz Jagodine, preuzeo je porodičnu kuću staru dva veka i latio se renoviranja.
Foto:Z.Gligorijević
Reč je o čatmari od 60 kvadrata, u Dvorici ju je sagradio Janko Milosavljević, koji se 1830. godine doselio u ovo ćuprijsko selo. Kao što su u to vreme gradili imućni domaćini, i on je napravio kuću u moravskom stilu sa doksatom i ornamentima oko vrata i prozora od tesane građe, dok je podrum od kamena. Janković je veći deo kuće reparirao da bi izgledala kao nekada, a jedino je umesto ćeremide stavio savremeniji crep, uradio nov dimnjak, jer je nekadašnji bio potpuno ruiniran, postavio oluke i sproveo instalaciju u kući.
– Mogao sam da kupim apartman u Grkoj ili stan u Beogradu, ali nisam želeo. U ovoj kući rođeno je deset generacija, ali sam ja prvi koji ju je obnovio. Verujem da ko god je zapustio dedovinu, unuci i praunuci su mu neuspešni. Kada sam ja obnovio “korene”, kao da je duhovna energija predaka pomogla da u mojoj porodici krene napredak. Kćerke Aleksandra i Milena, koje su bile u inostranstvu, vratile su se u Srbiju i obe su uspešne preduzetnice – kaže Janković.
Vojnički sanduk
OD stvari koje su ostale od predaka, Janković najviše voli vojnički sanduk, koji se prenosio s generacije na generaciju. Poslednji ga je, kada je pošao u Drugi svetski rat, nosio njegov otac Dragutin, a pre njega deda Vojislav.- U njemu su nosili hranu i preobuku, služio im je kao sto i kao zaklon. Samo bi podmazali šarke i prefarbali ga i krenuli u rat. Sanduk je mnogo star, jer ima nekoliko slojeva boja – veli Janković
Nije on slučajno rešio da renovira kuću svojih predaka. Dok je dnevnu sobu obasjavala čkiljava svetlost lampe, popularno nazvane čučavac, uz ognjište bi se okupila cela porodica. Stariji bi pričali, a deca bi upijala svaku njihovu reč.
Iako je bilo vreme krize, nemaštine i gladi, bili su srećni. Da novac ne čini sreću Janković prenosi i na svoje petoro unučadi sa kojima sada on i ostali rođaci sede kraj ognjišta, uče ih da kose i cepaju drva da bi stekli radne navike.
– Čuo sam razne poučne priče. U sećanju mi je najviše ostala ujakova misao da Srbinu ne treba ničija pomoć. Potrebno je samo da ga niko ne dira 20 godina. Nažalost, za to vreme Srbin toliko ojača, da se uvek neko dođe da ga “kljuca” i da mu ne da da napreduje”, pričao je ujak. I tako je vazda bilo. Evo, 25 godina od bombardovanja, u Srbiji nikada nije bilo bolje. Poslednjih desetak godina ima posla za svakoga i ko god hoće, može nešto da napravi – ocenjuje Janković.
Lokalne legende
JANKOVIĆEVA rođaka, nastavnica srpskog jezika Jelena Janković, kaže da se veruje da je Dvorica, koja danas ima 170 stanovnika, nazvana po dvorovima iz srednjeg veka, a postoji i legenda da je dobila ime po ženi koja je morala da dvori svoje ukućane.
– Kako su muškarci bili u ratu, u selo se doselio neki Kosta koji je imao puno sinova. Zasadio je duvan i sve meštanke su radile na njegovom polju. Devojke su se udavale za njegove sinove. Samo jednog nijedna nije htela, jer je bio preke naravi. Najlepšu devojku na silu su udali za njega. Svi ukućani su je maltretirali, a morala je i da ih dvori. Prema legendi, njenog supruga su rastrgli medvedi, pa se taj deo sela zove Medvedište, a mesto s kog su se njene jetrve bacile s litice kako bi se spasile bolesti koja je harala selom, Deverosilovica.
