Doskorašnji kapiten crno-belih Aleksandar Jovanović (32) progovorio o svemu što se dešavalo prethodnih dana, kako je došlo do transfera u Tursku, zbog čega je prelomio i kakav Partizan ostavlja iza sebe.
Sjajni golman nije dete kluba, nije ponikao u Humskoj, niti je duži vremenski period nosio dres “parnog valjka”, ali je opet njegov iznenadni odlazak ovog leta pogodio i rastužio svakog navijača.
Srpski reprezentativac je odlučio da prihvati primamljivu ponudu Kodžaelija, s kojim je potpisao ugovor na dve godine i sada ga čeka novi izazov u Turskoj. Iako je samo dve sezone bio član Partizana, ipak je nosio traku oko ruke, bio stub tima, lider na terenu i u svlačionici, ali često i spasilac. Zbog toga se i “grobari” pitaju kako će ekipa bez njega i da li je možda uprava trebala da rizikuje i učini sve da ga zadrži.
Rođeni Nišlija priznaje da mu je bilo jako teško da prelomi i ode iz Beograda, dugo je razmišljao, a na kraju je bilo suza i mnogo emotivnih momenata.
– Uh, baš je bilo teško. Trajalo je to sve pet-šest dana, bio sam na pripremama sa ekipom na Zlatiboru i sve vreme trenirao maksimalno, nisam propuštao. Malo ljudi zna, ali čak sam i dva puta plakao tamo. Pred timom nikada, ne bih dozvolio da me ljudi vide u tom stanju, jer sam generalno takva osoba. I kapiten sam, ugledaju se saigrači… Ali, drugačije kada dođeš u sobu, ostaneš sam, onda te sve stigne i kreću emocije. Porodica, prijatelji, pozivi.. Nije bilo lako nimalo. Jedan od težih momenta mi je bio odlazak sa stadiona kad sam potpisao papire. Sedeo sam pola sata u automobilu, agent me čekao da odemo kod notara… Gledam JNA, mural ispred mene, vraćaju se slike… – kaže Jovanović u podkastu “Mocart sporta”.
Foto: Starsportphoto
Reakcija je bilo mnogo i sve su se svodile uglavnom na isto pitanje – da li je morao da ode? Čelnici crno-belih su nudili o novi ugovor, ali…
– Moram zaista da kažem da su ljudi iz rukovodstva prema meni ispali maksimalno fer i korektni. Imam odličan odnos sa svima. U prethodnih šest meseci bio sam u konstantnoj komunikaciji sa Predragom Mijatovićem, Dankom Lazovićem i Rasimom Ljajićem. Imao sam ugovor na još godinu dana, oni su mi ponudili dve više po istim uslovima, tako da sa te strane nemam da kažem ništa loše. Dobio sam ponudu koja je mnogo veća nego što je bila u Partizanu, ali sam se lomio baš. Na kraju sam i prelomio čak da ostanem da je situacija bila bar malo bolja, ali razumem sve. Ne bi bilo fer prema ekipi da meni daju više, a ostalim igračima su smanjivali plate. Na kraju su mi izašli u susret da odem, iako to nije bila moja želja – objašnjava Jovanović i dodaje:
– Prelazim u dobar klub, ozbiljnu ligu, mnogo bolju nego našu, navijači su fanatici i znam da će mi biti lepo. Istanbul je sjajan grad, Kodžaeli je samo 45 minuta udaljen. S te strane treba da budem srećan i jesam, ali opet nije to nešto skroz potpuno, jer iza sebe ostavljam Partizan koji mi je mnogo dao i gde sam se fenomenalno osećao. Jedan deo mene je hteo da ostane tu još tri godine. Znam da nije lako to da se shvati, kad ovako pričam, svestan sam da mnogi ne mogu to da razumeju.
Foto: Starsportphoto
Sjajni čuvar mreže tvrdi da finansije nisu bile jedini razlog za njegov odlazak u Kodžaeli.
– Da me neko ne shvati pogrešno: nije sve u parama. Ima tu raznih okolnosti, ne samo situacija u Partizanu i srpskom fudbalu. Društvo u kom živimo mi se ne sviđa. Postoje neke druge stvari u našoj zemlji koje ne vidim kao prave. I jednostavno sam tražio, možda, neki izlaz iz toga. U ovom trenutku je kao najbolja opcija iskočila Turska, jaka liga, imam 32 godine i mislim da mogu još mnogo da pružim. Postojala je i Saudijska Arabija kao opcija, ali sam više bio za ostanak u Evropi. Iskreno, zaradio sam dosad dovoljno da mogu da živim normalno i bez tog ugovora. Ali, s druge strane imam i porodicu na koju moram da mislim. I opet, pored svega toga sve vreme sam se lomio. Bio sam na 50:50 do poslednjeg dana, do poslednjeg trenutka na stadionu, to znaju svi – naglašava Jovanović.
Foto: FK Partizan
On posebno podvlači da su ga odnosi koje je izgradio sa ljudima u klubu bili posebni i da mu je zbog toga bilo posebno teško kada se pozdravljao.
– Dve godine sam bio tu, što je kratak vremenski period, ali toliko sam stvari preživeo, da sam se stvarno spojio sa klubom i kao što sam već rekao – živeo sam Partizan. Kakva god situacija da je bila, šta god ljudi mislili, ja sam uživao i to sam rekao svima kada sam odlazio. Borio sam se koliko god sam mogao, kad se pogledam u ogledalo mogu sebi da kažem – to je to, dao si maksimum u svakom trenutku. Čist sam pred samim sobom. Ko nije bio u Partizanu, ne zna šta je to. Emocija totalna, jer sam se povezao ne samo sa navijačima, već i sa zaposlenima u klubu, svima u “Zemunelu”. S njima sam izgradio divan odnos, počev od portira, ljudi koji održavaju terene, kafe-kuvarica… Oni se ne vide, ali oni drže klub i mnogo čine za njega. I kada odlaziš, to te sve stigne – priznaje Jovanović.
Foto: Starsportphoto
Bilo je onih koji su pomislili da je jedan od razloga za odlazak i tok letnjeg prelaznog roka, odnosno to što crno-beli dovode uglavnom mlade igrače i pitanje je s kakvim će timom krenuti u novu sezonu.
– Nisam se vodio time, najiskrenije. Ne gledam to tako. Imao sam ulogu, koja je bila bitna i prijala mi je. Mislim da sam je odrađivao dobro, iako je bilo jako teško. Pronalazio sam se u tome, hteo sam i da nastavim ako se nađemo, ali moja odluka je potpuno drugačije prirode – poručuje Aca, a potom otkriva kakav Partizan ostavlja iza sebe:
– Zaista verujem da je klub na putu oporavka. Ima puno talentovanih momaka, ogroman potencijal, dobro se radi, sistemski, da kroz godinu ili dve to bude prava priča. Rizikuje se mnogo sa mladima, ali u ovom momentu je verovatno taj put ispravan. U prethodne dve sezone smo imali skuplju i stariju ekipu, sa puno stranaca, ali opet nije bilo Evrope i bili smo drugi u prvenstvu. Da vidimo sada, možda deca Partizana mogu da pruže više, jer sigurno osećaju ovaj klub na pravi način. Sad ih samo treba podržati, tražili su i navijači da se klincima pruži šansa i nadam se da će sledeće sezone imati vetar u leđa sa tribina.
Foto: kocaelispor.com.tr
Na kraju, bivši prvotimac Rada, niškog Radničkog, danskog Arhusa, Ueske, Deportiva La Korunje i Apolona iz Limasola se dotakao i očekivanja u Turskoj.
– Osetio sam da je to dobar projekat. Jako su bili uporni, predsednik kluba i trener Selčuk, inače bivši igrač Galatasaraja, legenda tamošnjeg fudbala. Konstantno su me zvali, seli smo da razgovaramo i stvarno sam osetio da to može da bude dobra priča. Kad sam video stadion, navijače, nisam znao da je u šest-sedam klubova u Turskoj. Pogotovo u tome kakvu podršku ima, jer im je u Drugoj ligi bio prosek od 25.000 ljudi na tribinama. Još jedan sportski motiv je njihova Superliga, izuzetno je jaka, ali mislim da mogu da odradim posao kako treba. A slažem se da je inače tamo sve nestabilno, jer može da bude borba za Evropu ili borba za opstanak. Ipak, u životu mora da se rizikuje da bi se nešto dobilo, ne može sve da bude sinhrono. Da se razumemo, Kodžaeli nije Partizan, ni po istoriji, tradiciji, trofejima, ambicijama… Iskreno, uvek sam se u karijeri vodio time da je vreme da odem kad sam na vrhuncu. Tako je bilo u Danskoj i na Kipru, tako je i sada. Navikao sam ljude na jedan nivo i onda ne bih voleo da ih razočaram – zaključuje Jovanović.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Bilo je teško i iscrpljujuće, ali ja sam uživao! Živeo sam Partizan svakim danom! Hvala ti Partizane za sve! Hvala Grobari, napisao je Aleksandar Jovanović na svom Instagramu.
20.06.2025
12:45