Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u Brisel, gde će danas učestvovati na radnom ručku koji za lidere sa Zapadnog Balkana organizuje predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Predviđeno je da se Vučić odvojeno sastane i sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem,
Vučić je u sredu rekao da će sastanak koji organizuje Fon der Lajen biti važan i da će se razgovarati o Agendi rasta, kao i o reformama neophodnim na putu za jedinstveno evropsko tržište, što znači pre toga i jedinstveno balkansko tržište.
“Razume se, biće govora i o problemima i o svemu drugom, ali verujem da će to biti jedan važan sastanak u kojem će nam predsednica Evropske komisije ukazati na to da će Marta Kos voditi onaj deo koji je u EK zadužen za proširenje EU i da ćemo imati priliku da se upoznamo sa njihovom novom agendom”, naveo je Vučić.
On je izrazio uverenje da će to biti korektan razgovor i napomenuo da to, ipak, zavisi uvek i od Prištine i od Sarajeva.
Dodao je da, ipak, ne misli da može da bude bilo kakvog problema na skupu.
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero rekla je uoči ručka da Fon der Lajen organizuje radni ručak sa liderima Zapadnog Balkana kako bi se sagledali odnosi i saradnja EU i Zapadnog Balkana u kontekstu Plana rasta za Zapadni Balkan.
Pisonero je rekla da Evropska komisija trenutno završava svoju procenu reformskih agendi, koje su podneli partneri sa Zapadnog Balkana.
Nakon što završi sa procenama, kako je dodala, Komisija će konsultovati države članice EU tokom predstojećeg odbora Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), a u slučaju pozitivnog mišljenja, Komisija će preći na usvajanje i odobravanje reformskih agendi i, pre prvih isplata, zaključiti ugovore o olakšicama i kreditima sa svakim od korisnika.
Pored predsednika Srbije na radni ručak su, kako je navela Pisonero, pozvani premijeri Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore Edi Rama, Hristijan Mickoski i Milojko Spajić, predsedavajuća Savetu ministara BiH Borjana Krišto i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.
Svi partneri sa Zapadnog Balkana imali su obavezu da predaju Briselu reformske agende, predviđene Planom rasta za Zapadni Balkan, kojim se regionu, uključujući Srbiji, omogućava pristup dodatnoj finansijskoj pomoći od šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine.
Isplata sredstava zavisi od uspešne primene reformi navedenih u reformskoj agendi svake zemlje korisnice.
Plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba, čiji je cilj jačanje ekonomske integracije partnera sa Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU, podsticanje ekonomske integracije unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje fundamentalnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan.