Na Intenzivnom odelenju Kliničko-bolničkog centra Priština sa izmeštenim sedištem u Gračanici oporavlja se pretučeni Dejan Radić (52) iz Starog Gracka kod Lipljana.
Njegovo zdravstveno stanje, kako kaže dr. Dragan Perić je stabilizovano, ali su teške povrede nanete tupim predmetima u predelu grudnog koša i slabine zbog čega mora biti pod stalnim nadzorom lekara.
Uz dozvolu lekara Radić iz bolesničke postelje priključen na aparate uplakan priseća se noći u kojoj mu je, kako veli, život visio o koncu.
– Bila je poodmakla noć. Psi su zalajali. Izađoh i vidim da kerovi kidišu prema njivama sa zadnje strane kuće. Samo što sam baterijsku lampu uperio prema tom delu placa primetih tri osobe maskirane osobe. Odjednom su nasrnuli na mene drvenim motkama. Od udarca po nogama sručio sam se na zemlju, a onda su nastavili da me malte kuda su stigli, po rebrima, glavi, nogama. Onesvestio sam se od bolova i tada su me uneli u kuću i vezali mi kablom ruke i na albanskom tražili da im predam novac. Dok me je jedan od njih tukao ona dvojica su prevrtali po kući i u vitrini su pronašli 2 200 eura. Nisam mogao da trpim bolove od udaraca rekao sam im da više nemam i da imam još 50 eura u džepu. Uzeše i to i uz po jedan ili više udaraca što drvenim motkama što nogama po glavi i telu izleteli su iz kuće – priča uplakani Radić.
Uspeo je posle pola sata da ustane i odveže ruke i, kako veli dovuče se do najbližeg komšije učitelja Zorana Ćirkovića odakle su pozvali policiju i Hitnu pomoć. Policija je izvršila uviđaj i pronašla otiske prstiju na razbijenoj bravi koja svedoči da su razbojnici bili uvereni da Radić neće preživeti.
Zatvorili su vrata sa spoljne strane, ali je Radić pošto je uspeo da odveže ruke uspeo da razbije „trula vrata“ i izvuče se četvoronoške u dvorište gde je je pola sata bio u vodi koja je preplavila dvorište uz lokalni put koji ga odvaja od suseda Ćirkovića.
Stradanje Radića godine počelo je još u detinjstvu u rodnom selu Mali Alaš u kome su u tom periodu albanci počeli da vrše teror nad Srbima.
Njegov otac se četiri puta ženio. Posldenjih dvadeset pet godina Dejan je sa maćehom koja je u teškom fizičkom i zdravstvenom stanju preminula u kući koja na sve liči izuzev na objekat u kome žive ljudi, proveo u Starom Gracku.
Izbegao je iz malog Alaša i smestio se u stričevoj kući gde je živeo kao pas glođući koske i koru hleba sa maćehom.
Pre nedelju dana iz nužde je prodao njivu površine 40 ari po ceni od 300 eura po aru i zato sumnja da su njegovo premlaćivanje i pljačku izveli upravo oni koji su posredovali u iznuđenoj prodaji.
Planirao je da kupi plac u Starom Gracku i da preko srpske opštine Lipljan i Kancelarije za Kosovo i Metohiju traži da mu dodele kontejner kako bi nastavio da kako tako živi.
– Sve se srušilo. Ne znam ni kud ću ni gde ću kad izađem iz bolnice.Ostaje mi da skočim u Sitnicu i sebi skratim muke mada sam ubeđen da neću dugo jer trpim nesnosne bolove u leđima i u glavi – izgovori on uz gorak jecaj zbog čega su lekari posavetovali da okončamo razgovor s njim.
Prebijanje Radića po oceni prote Lipljanskog Dragiše Jerenića je potvrda ugroženosti života svakog Srbina posebno onih koji poput Radića, ma u kakvim uslovima živeli, odluče da ostanu da žive na linijama razdvajanja srpskih od albanskih sredina na Kosovu i Metohiji.
– Uzaludna je odlučnost i spremnost ljudi da uz pomoć države i crkve opstanu i ostanu da ovde žive kada su im životi,da kažem,svakog trenutka ugroženi i kada je prebijanje i zlostavljanje Srbina postalo nekažnjivo – izgovori prota Jerenić najavljujući pomoć Radiću po povratku u Staro Gracko.