SITUACIJA na Bliskom istoku, gde su se u sukob između Izraela i Irana direktno uključile i Sjedinjene Američke Države, uz ozbiljno zaobilaženje međunarodnog prava i ignorisanje principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta, upalila je još jedan alarm kod mnogih država o važnosti snažnijeg insistiranja na zaštiti tih istih načela – i u drugim regionima. U tom svetlu, pozicija Srbije po pitanju Kosova i Metohije mogla bi da bude sagledana u novom kontekstu, uz veću diplomatsku podršku za naše stavove, pa i da dovede do novih povlačenja priznanja lažne kosovske države.
Foto: Tanjug/AP Photo/Richard Drew
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je upozorio da svet ulazi u totalni haos, da pravo, pravda i principi u svetu više ne postoje i da malim država ne preostaje ništa drugo nego da ih još jače brane, nedavno je nagovestio širenje fronta onih država koje su uz nas kada je reč o Kosmetu.
– Međunarodna zajednica 12 godina ništa nije uradila da primora Prištinu da sprovede ono što je potpisala Briselskim sporazumom, ali to jača odlučnost Srbije da radi na očuvanju teritorijalnog integriteta u borbi protiv moćnih protivnika koji rade na priznavanju nezavisnosti Kosova. Imaćemo uskoro iznenađenja iz dva različita kraja sveta po tom pitanju, za naše partnere koji se bore za priznavanje, pa ćemo odgovoriti otpriznavanjem, tako da verujem u dobre vesti narednih dana – kazao je Vučić.
Diplomata Zoran Milivojević ističe za “Novosti” da, kako se otvara jedno za drugim svetsko žarište, u brojnim zemljama sve više dolaze do izražaja nacionalni i državni interesi i potreba da se oni štite:
– Jača suverenizam, ali i značaj poštovanja principa, pre svega kada je reč o teritorijalnom integritetu. Shodno tome, raste i značaj našeg stava u vezi sa KiM i principa koji proizilaze iz Rezolucije 1244 Saveta bezebdnosti UN – poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Samim tim, dobija na težini i pitanje Kosova i Metohije, odnosno naš stav o odbrani na toj principijelnoj osnovi.
Milivojević ne isključuje mogućnost da nove okolnosti dovedu do novih otpriznavanja tzv. Kosova:
– U svakom slučaju, jačaće stav u vezi sa tim i veće razumevanje za naš pristup i naše argumente. Države sad sve više prepoznaju šta znači štititi svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Mislim da će taj princip međunarodnog prava polako jačati.
Istoričar i analitičar Srđan Graovac ukazuje da bi, i ako ne dođe do novog talasa povlačenja priznavanja KiM, neke države koje su to učinile ipak mogle da “povuku ručnu”, bar kada je reč o podršci Prištini u međunarodnim organizacijama i forumima. Ističe da je odlazeći premijer privremenih institucija u južnoj srpskoj pokrajini Aljbin Kurti brže-bolje zdušno podržao udare avijacije SAD na Iran, što sigurno nije sa odobravanjem dočekano u nizu muslimanskih zemalja koje su do sada podržavale Prištinu:
– Kurti je potrčao da podrži američku akciju protiv Irana kako bi se dokazao novoj administraciji u Vašingtonu kao neko ko će biti lojalan saveznik. Posebno kad uzmemo u obzir da on nije miljenik Trampove administracije i da je tokom njegovog prvog mandata Kurti bio skrajnut na marginu političke scene u Prištini. Taj scenario bi mogao da se ponovi ukoliko bi se SAD pozabavile više Balkanom i zato je on pohitao da se dokazuje kao lojalan. Među muslimanskim zemljama, inače, postoji podela kada je reč o Prištini i one koje je podržavaju po pravilu su i bliski saveznici SAD, kao što su Turska, Saudijska Arabija, Katar. One i na Prištinu gledaju kroz prizmu odnosa sa SAD, mada i kod njih nema previše iluzija koliko je islam bitan faktor kod kosovskih Albanaca. Svesni su oni da postoji jedna radikalizovana islamska, fundamelistička manjina, a da je većina tog stanovništva u verskom pitanju indiferentna.
Većina na strani Srbije
PREMA podacima Kancelarije za KiM, od 193 države članice Ujedinjenih nacija, 108 nije priznalo Kosovo, među kojima su i države posmatrači na Ist Riveru – Palestina i Vatikan. Prištinu priznaju 84 zemlje, dok su tri države “zamrznuti priznavači” – Peru, Dominikanska Republika i Egipat. U poslednjih osam godina, priznavanje tzv. Kosova povuklo je 28 zemalja, među kojima su Libija, Gabon, Gana, Centralnoafrička Republika, Maldivi, Komori, Palau, Madagaskar, Vanuatu…
Kada je reč o međunarodnom pravu, Graovac kaže da je ono uvek bilo argument slabijeg, dok je argument jačeg – sila:
– Velike sile poštuju pravo i pravila uglavnom samo kad im to odgovara, kad im ne odgovara ne libe se da ga krše. Sada je to eskaliralo, svedoci smo da se urušava čitav međunarodni poredak uspostavljen posle pada Berlinskog zida, unipolarni, i da se stvara novi, multipolarni. U takvim situacijama, mnoge države smatraju da je to pogodan trenutak da se što bolje pozicioniraju i reše neka svoja pitanja ne bi li u taj novi poredak, nastao na ruševinama starog, ušli sa što boljim pozicijama.
Ukazuje da ovo nije samo pitanje Bliskog istoka, već se dešava i na Istoku Evrope i na mnogim drugim tačkama, a neki bi da to pokrenu i na Balkanu, gde se stvaraju i novi vojni savezi.
D. M.