Javna rasprava o nacrtima izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koje je pripremilo Ministarstvo pravde traje do 1. novembra a ministarka pravde Maja Popović kaže da bi u novembru trebalo da stignu i mišljenja Evropske komisije o predloženim rešenjima, te da se očekuje da Narodna skupština do kraja godine usvoji izmene i dopune ova dva zakonika.
Govoreći za današnju “Politiku” o najbitnjijim novinama ovih, najvažnijih zakona iz oblasti kaznenog zakonodavstva ona je rekla da je u Krivičnom zakoniku od značaja pooštravanje kazni za određena krivična dela koja će doprineti većoj efikasnosti krivičnopravnog sistema koja je neophodna zbog društvenih, ekonomskih i drugih promena.
“Posebno bih naglasila pooštravanje kazni za krivično delo teška dela protiv bezbednosti saobraćaja u skladu sa inicijativom Udruženja roditelja dece stradale u saobraćaju koju je podržao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i propisivanje krivičnih dela napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi, kako bi se inkriminisao napad na ova lica koji je u vezi s poslom koji obavljaju, a što će doprineti njihovoj boljoj zaštiti”, rekla je ona.
Kada je reč o Zakoniku o krivičnom postupku, istakla je da će biti uspostavljene veće garancije za zaštitu ljudskih prava učesnika u postupku, a pre svega lica koja su oštećena izvršenjem krivičnih dela.
“Pored toga, Zakonik o krivičnom postupku iz 2011. godine karakteriše veliki broj pravno-tehničkih nedostataka, nelogičnih i međusobno kontradiktornih rešenja. Iz osnovnih karakteristika ovog zakonika, kao i brojnih nedostataka i slabosti pojedinih rešenja na koja je struka ukazivala više od 10 godina proistekla je potreba da se on menja”, navela je ministarka.
Odgovarajući na tumačenja u javnosti o predloženim izmenama ocenila je da je reč o pogrešnim i zlonamernim tumačenjima pojedinih rešenja i da ona predstavljaju svesnu manipulaciju i politikanstvo sa ciljem obmanjivanja građana.
Istakla je da je tako potpuno pogrešno predstavljeno kako izmene i dopune imaju za cilj ograničavanje ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom i međunarodnim ugovorima, kao što su sloboda okupljanja, sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda kretanja i drugo.
“Usled porasta kriminaliteta u određenim oblastima, kao i razvoja novih tehnologija, morali smo da predvidimo nova krivična dela, čime se šalje jasna poruka o potrebi efikasnijeg suzbijanja ovakvih oblika ponašanja”, rekla je ona.
Prema njenim rečima jedno od krivičnih dela iz nacrta izmena Krivičnog zakonika jeste i krivično delo objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, koje je predviđeno kako bi se zaštitilo društvo od opasnih sadržaja koji mogu podsticati krimimalno ponašanje.
“Takvi sadržaji, poput darkneta, uglavnom se bave ilegalnom aktivnošću-drogama, nedozvoljenim korišćenjem oružja, pedofilijom i najčešće ih koriste teroristi, kriminalci i pedofilske grupe, kako bi njihove aktivnosti ostale sakrivene. Na ovim sadržajima dostupni su i načini izvršenja ubistva, hakovanja, falsfikovanja novca i isprava, pa je zbog toga objavljivanje i korišćenje takvog sadržaja neophodno propisati kao posebno krivično delo, kako bi se sprečilo izvršenje težeg krivičnog dela na čije izvršenje se podstiče takvim sadržajem”, istakla je Popović.
Odgovarajući na komentare da je reč o kaznenom populizmu kada se kaznom doživotnog zatvora izjednačavaju silovanje i teško ubistvo a u svetlu ukazivanja stručnjaka da uvođenje doživotnog zatvora od 2019. nije doprinelo smanjenju najtežih krivičnih dela, rekla je da je u skladu sa inicijativom predsednika Aleksandra Vučića predviđeno da se za sve oblike krivičnih dela silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba sa detetom može izreći kazna doživotnog zatvora.
“Prihvatanjem inicijative predsednika Vučića državni organi šalju jasnu poruku žrtvama ovih posebno teških krivičnih dela da će država najoštrije reagovati kako bi se ova krivična dela odlučno suzbila i najoštrije kaznili svi učinioci ovih krivičnih dela. Takođe, pooštravanje kaznene politike značajno bi ohrabrilo sve žrtve da ne trpe izvršenje nekog od ovih krivičnih dela, da ih bez straha prijave i da budu uverene da će država biti tu za njih da ih zaštiti”, rekla je ona.
Dodala je da će pooštravanje kazni za ova krivična dela doprineti i da žrtve ne budu stigmatizovane a da će se preventivno uticati na potencijalne učinioce te da se ne može reći da se radi o kaznenom populizmu.
