Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre ukazao je danas da je Srbija ekonomski najuspešnija zemlja u regionu i izrazio očekivanje da će stopa rasta biti oko četiri odsto, istakavši da je EU najveći donator i trgovinski partner naše zemlje.
On je, u intervjuu za “Politiku”, ukazao i na “ogroman socioekonomski jaz” između regiona i Unije, i istakao da zato Plan rasta sadrži i finansijsku komponentu kako bi se taj jaz smanjio.
“Srbija, iako je ekonomski najuspešnija u regionu i očekuje se da će stopa rasta biti oko četiri odsto, sada je na nekih 45 odsto prosečnog BDP-a po glavi stanovnika u EU. Zato je neophodna finansijska pomoć kroz Plan rasta od šest milijardi evra za ceo region zapadnog Balkana, a samo Srbija će dobiti oko milijardu i po evra. Sredstva će se isplaćivati kako se bude postizao uspeh u sprovođenju zacrtanih reformi”, naveo je Žiofre.
Od ukupnog iznosa sredstva koji je Planom rasta opredeljen za našu zemlju, Srbija će polovinu iznosa koristiti za infrastrukturne projekte.
“Druga polovina ići će direktno u budžet Vlade Srbije i ona će sama odlučivati o prioritetima za trošenje tog novca. Prvo avansno plaćanje očekujemo do kraja ove godine”, rekao je Žiofre.
Govoreći o evropskom putu Srbije, Žiofre predočava da geopolitička situacija nalaže neuobičajen odnos prema Rusiji.
“Znamo da Srbija ima posebne veze sa tom zemljom, naročito u oblasti energetike. Važno je da Srbija bude više nazavisna i da radi na svojoj energetskoj diversifikaciji. Radili smo na tome i jedan od rezultata je gasni interkonektor sa Bugarskom”, kazao je on.
Prema njegovim rečima, neophodno je povećati rad na zajedničkim pitanjima koja će Srbiju dodatno približiti Evropskoj uniji.
“Srbija je nastavila da radi na jačanju privrede, pozitivni pomaci ostvareni su u oblasti životne sredine, statistike, regionalne politike. Konstantovali smo da nije bilo napretka u medijima, nezavisnosti pravosuđa, reformama javne uprave”, rekao je Žiofre, govoreći o izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu.
Kada je reč o novom načinu putovanja u EU, Žiofre kaže da će procedura biti ista za državljane Srbije i SAD-a, ali i državljane Velike Britanije i svih drugih zemalja kojima viza nije potrebna za ulazak u Uniju.
“Svako ko putuje u EU, moraće da najavi svoje putovanje preko onlajn formulara, prijava će važiti tri godine, a naknada će biti simbolična. Neophodno je da imamo biometrijske podatke za sve koji putuju u EU. Iako je trebalo da sistem profunkcioniše ove godine, on je odložen, najverovatnije, za iduću”, naglasio je Žiofre.
Prema poslednjim istraživanjima, građani naše zemlje podjednako su opredeljeni za EU i BRIKS, a Žiofre smatra da se te dve međunarodne zajednice ne mogu porediti.
“EU nudi pristup jedinstvenom tržištu i pre samog članstva, što ne možete postići sa BRIKS-om. Kada ste članica EU, možete računati na pomoć drugih članica, imate jednaka prava u procesu odlučivanja. Smatram da su građani Srbije suštinski evropski, imamo zajedničku istoriju, iako ponekad bolnu. Srbi su pomogli da se oblikuje današnja kultura Evrope, nebrojeno puta je Srbija bila izbor napretka i inspiracija zemljama EU”, zaključio je Žiofre.
