Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Srbije Arno Gujon ocenio je danas da su izjave penzionisanog američkog generala Veslija Klarka da je ponosan na NATO bombardovanje SRJ 1999. godine duboko štetne za Srbiju, posebno za Srbe na AP KiM.
“Ove primedbe su duboko štetne za Srbiju, posebno za srpsku hrišćansku manjinu na Kosovu, koja je i dalje ugnjetavana od strane muslimanske albanske većine. Lišeni prava, tretirani kao građani drugog reda, kosovski hrišćani žive povučeno u getima, izlazeći samo uz veliki lični rizik i povremeno su izloženi nasilnim pogromima. Od 250.000 stanovnika 1999. godine, Srba na Kosovu sada ima manje od 100.000, a pritisak na njih nastavlja da raste“, naveo je Gujon u saopštenju.
Gujon je dodao da ne vidi na šta je Klark ponosan, ističući da je NATO, “očigledno ne poštujući međunarodno pravo i UN”, tokom 78 dana bacao bombe na Srbiju, nemilosrdno gađajući civilnu infrastrukturu kao što su pijace i stambena naselja.
On je istakao i da je humanitarna situacija na AP KiM poražavajuća.
Gujon je podsetio na izjavu tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofi Anana iz 1999. godine da su “NATO vazdušni napadi izazvali brojne civilne žrtve, a velika razaranja i značajna oštećenja infrastrukture i sredstava za proizvodnju imali su razoran uticaj na industriju, zapošljavanje, životnu sredinu, osnovne usluge i poljoprivredu”.
“Među najugroženijim i zanemarenim žrtvama je preko 500.000 srpskih izbeglica iz raznih jugoslovenskih sukoba iz prošlosti, civila, sistematsko uništavanje imovine i sredstava za život, bezakonje i besmisleno nasilje, hiljade potvrđenih ubistava, bezbroj neobjašnjivih smrti i neopisiva stradanja. Regioni koje je Misija na Kosovu posetila bili su svedoci niza ubistava, paljevina, pljački, prisilnih proterivanja, nasilja, osvetničkih napada i terora”, kazao je tada Anan, prenosi Gujon u saopštenju.
Gujon je dalje naveo da su srpski hrišćani na AP KiM do danas ostali meta uznemiravanja i nasilja “u cilju njihovog konačnog iskorenjivanja”.
“Njihov opstanak zavisi isključivo od krhkih veza koje održavaju sa Beogradom”, istakao je Gujon i dodao da izjave Klarka “otvaraju stare rane” u situaciji kada se Srbija približava EU, a Zapad suočava sa zategnutim odnosima sa Rusijom i SAD, u kojoj se od novog predsednika očekuje da se bavi tekućim sukobima.
“U zaključku svog intervjua, američki general je izjavio ‘Albanija je veoma dobro ekonomski, a Kosovo može još bolje. Verujem da je ovo period tranzicije’. Međutim, Kosovo koje priznaje manje od 100 zemalja – i dalje se smatra mafijaškom državom, središtem raznih nezakonitih aktivnosti vezanih za Evropsku uniju”, zaključio je Gujon u saopštenju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da ne vidi u čemu se ogleda ponos penzionisanog američkog generala Veslija Klarka na NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.
Vučić je u Budimpešti, odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše izjavu Klarka da je ponosan na operaciju protiv Srbije i da Srbija mora da ide u budućnost bez Kosova, rekao da su ljudi u Srbiji ogorčeni na to što je Klark učinio i da ne vidi u čemu se ogleda taj veliki ponos kada je 19 zemalja, mimo pravila UN, mimo Povelje UN, mimo odluke Saveta bezbednosti UN napalo jednu malu zemlju.
Klark, koji je 1999. godine bio na čelu snaga NATO koje su bombardovale SRJ, izjavio je, pored ostalog za ABC News, da je ponosan na tu operaciju i da Srbija treba da se okrene budućnosti sa prihvatanjem te činjenice.
