Predsednik vlade Republike Srbije, Miloš Vučević, podneo je ostavku 28. januara, koju će Narodna skupština primiti na prvoj narednoj sednici. Ovim činom, Vlada Republike Srbije prelazi u tehnički mandat, što znači da će nastaviti da obavlja samo tekuće poslove, poput isplate plata, penzija i socijalnih davanja, dok neće biti u mogućnosti da pokreće nove zakone, infrastrukturne projekte ili druge velike političke inicijative.
Mnogi građani se sada pitaju šta će ovo značiti za budućnost zemlje, koji su naredni koraci u političkom procesu i kako će se odraziti na njihov svakodnevni život. Pitanje koje trenutno dominira javnim diskursom je: U kom pravcu će se Srbija kretati nakon ovog političkog preokreta?
Bira se nova vlada
Nakon što predsednik Vlade podnese ostavku, Narodna skupština ima rok od 30 dana da izabere novog mandatara. Kandidat za predsednika Vlade mora predložiti sastav nove vlade, uključujući broj ministara i ministara bez portfelja, kao i imena osoba koje će zauzeti te funkcije.
Prema Ustavu Republike Srbije, predsednik države predlaže kandidata za mandatara, pri čemu izbor nije ograničen. Teoretski, on može ponovo predložiti i dosadašnjeg premijera Miloša Vučevića, koji bi zatim predstavio novi kabinet. Ipak, to je malo verovatna opcija – mnogo je izvesnije da će predsednik predložiti bilo koga drugog.
Nakon toga, Narodna skupština raspravlja i glasa o predlogu novog mandatara i njegovog kabineta. Da bi vlada bila izabrana, neophodna je podrška većine narodnih poslanika. Ukoliko vlada nije izglasana, predsednik dobija mogućnost da predloži drugog mandatara, a ukoliko ni to ne donese rešenje, Narodna skupština se raspušta i odlazimo na nove parlamentarne izbore.
Raspuštanje Skupštine i novi parlamentarni izbori
U slučaju da Narodna skupština ne izglsa novu Vladu u narednih 30 dana, predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, dužan je da raspusti Skupštinu i raspiše nove, vandredne parlamentarne izbore. U tom slučaju birači će izaći na glasačka mesta u narednih 60 dana od trenutka raspuštanja skupštine.
Ustav predviđa da, ukoliko do ovog scenarija dođe, Narodna skupština može da izvršava samo tekuće i neodložne poslove, određene zakonom, osim u slučaju da dođe do ratnog ili vandrednog stanja.
Nakon parlamentarnih izbora i uspostavljanja nove Narodne skupštine, predsednik predlaže mandatara u roku od 90 dana, nakon čega sledi proces opisan u prethodnom pasusu.
Odlaganje
Treći mogući scenario jeste prolongiranje procesa izbora nove Vlade bez formalnog raspisivanja izbora. Iako Ustav i zakoni ne predviđaju mogućnost produženja roka za izbor predsednika Vlade, u praksi se, pod određenim političkim okolnostima, proces može otegnuti. Ukoliko postoji politički dogovor ili neformalne konsultacije koje odlažu donošenje odluke, predsednik Republike može privremeno odložiti raspuštanje Narodne skupštine. To bi značilo da bi Vlada u tehničkom mandatu nastavila da obavlja svoje funkcije dok se ne postigne politički dogovor o novom kabinetu.
U Srbiji su tehničke vlade često trajale duže od formalnih rokova. Na primer, nakon izbora 2022. godine, prošlo je više od pet meseci pre nego što je nova vlada formirana. Ako političke kalkulacije budu išle u tom pravcu, moguće je da tehnička vlada traje i nekoliko meseci pre izbora ili postizanja dogovora.
Posledice tehničkog mandata
U periodu tehničke vlade, država ne može donositi strateške ekonomske odluke, što može izazvati neizvesnost kod investitora. Strani investitori obično čekaju stabilizaciju političke scene pre novih ulaganja, dok domaći privrednici mogu odlagati veće poslovne odluke. Takođe, započeti infrastrukturni projekti mogu usporiti, jer se odluke o finansiranju novih projekata neće donositi. Ključne reforme, poput promena u pravosuđu, obrazovanju ili zdravstvu, verovatno će biti odložene. Takođe, donošenje budžeta za narednu godinu može biti izazov ako se proces formiranja vlade oduži. Neće biti novih zapošljavanje u javnom sektoru. Međutim, život ljudi odvijaće se neometano u smislu da će se plate, penzije, socijalna davanja isplaćivati redovno.
