Pre godinu dana privremene institucije u Prištini zabranile su upotrebu dinara u AP Kosovo i Metohija, a Srbi iz južne srpske pokrajine da bi podigli plate, penzije i ostale prinadležnosti koje im isplaćuje država Srbija moraju da prelaze i stotinak kilometara do najbližih gradova u centralnoj Srbiji.
Srbi u južnoj pokrajini kažu da je Priština odluku o zabrani dinara donela planski kako bi dodatno otežala ionako težak život preostalih Srba na Kosovu i Metohiji.
Novica Stolić iz Gračanice navodi da nekako uspeva da se snađe i podigne svoja primanja, ali da je zabrinjavajuća situacija sa penzionerima.
– Ja se nekako snalazim, ali je problem za ove ljude koji ne mogu da se kreću – kaže Stolić.
On ukazuje da put do Kuršumlije, gde stanovnici Gračanice i okoline odlaze po svoja primanja, nije jeftin.
– Ko nema sopstveno vozilo, 15 do 30 evra je povratna karta kod taksista, a svojim vozilom skoro isto. Gorivo, čekanje, maltretiranje. Valjda će više neko da se seti pa da dozvoli promet robe i novca – rekao je Stolić.
Ivica Dešić kaže da je mnogo teško funkcionisati bez dinara.
– Mnogo nam je teško, ovo je nenormalna situacija, ne znam, nemam komentar. Sve su nam uzeli – dodaje Dešić.
Dragiša Denić iz Gračanice naglašava da Srbi trenutno na prostoru Kosova i Metohije ne mogu da ostvare nikakvo pravo.
– Za svako podizanje novca moramo do centralne Srbije. Ovde nemamo ništa, nikakvu drugu mogućnost. Teško je – kaže on.
Predsednik asocijacije srpskih privrednika u Gračanici Saša Sekulić, izjavio je za Tanjug da su ukidanje dinara, ali i zatvaranje institucija Srbije od strane Prištine strašan udar na opstanak i ostanak Srba na ovom prostoru.
On je rekao da je ukidanje dinara donelo velike probleme stanovništvu i da Srbi za svoja primanja moraju da idu do najbližeg grada u centralnoj Srbiji, a za Gračanicu to je Kuršumlija.
– Najveći je problem za penzionere koji su penzije primali na kućnu adresu. Oni su morali ili da odu da prime penziju ili da daju ovlašćenje njihovim najbližima da oni umesto njih podižu primanja – navodi Sekulić.
O upotrebi dinara u Briselu je održano sedam rundi dijaloga, a direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je ranije da je Priština odbijala svaki konstruktivan predlog Beograda i da je jedini cilj premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija proterivanje srpskog naroda sa KiM izazivanjem humanitarne katastrofe.
Petković je takođe istakao da je Kurti protivpravnom zabranom dinara na KiM doveo u pitanje opstanak srpskog naroda u pokrajini.
Osim što je zabranila dinar, Priština je u maju prošle godine zatvorila i ekspoziture Poštanske štedionice, kao i objekte Uprave za trezor Narodne banke Srbije na severu KiM.
Krajem avgusta zatvorene su institucije Srbije na severu AP KiM, a krajem decembra Direkcija za urbanizam, Direkcija za gradsko građevinsko zemljište i puteve, kao i Direkcija za stambeni i poslovni prostor u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Priština je protivpravno zatvaranje srpskih institucija nastavila i početkom ove godine, a 15. januara zatvoreno je oko 35 institucija, među kojima su privremeni organi, opštine, centri za socijalni rad i poslovnice Pošte Srbije.
