ORE BRAZDE PREDAKA UPRKOS TEŠKOĆAMA: Najmlađi poljoprivrednik u Šantarovcu Miloš Ilić nastavlja tradiciju (FOTO)
MILOŠ Ilić (28) iz Šantarovca kod Jagodine najmlađi je poljoprivrednik u selu, a njegova porodica jedna je od samo pet koje se isključivo bave poljoprivredom.
FOTO: Privatna arhiva
Ilići na 50 hektara uzgajaju kukuruz, pšenicu i suncokret. Imali su i 40 krava, ali ih je Milošev otac Vladan sve prodao, jer nije bilo isplativo, čak iako su sami proizvodili hranu.
Milošu, koji je odrastao uz krave, prioritet je obnova stočnog fonda, jer je mu je žao da veliku staju gleda praznu. Čak je završio školu za veterinarskog tehničara da bi sam mogao da leči svoja grla.
Bavi se uslužnom poljoprivredom, tri godine održava dva voćnjaka od sedam hektara i još jednim privatnim poslom i sve što je zaradio uložio je u kupovinu sedam krava. Aplicirao je i za subvencionisani kredit da bi mogao da kupi još grla.
– Sada u selu nema 50 grla, a 2002. godine bilo je oko 700. Nije ni čudo, jer za deset junica treba oko 25.000 evra. Toliko košta pola stana! Nadam se da će da bude bolje i mislim da poljoprivreda ima budućnost. Moj pokojni pradeda Živko, pokojni deda Dušan bili su poljoprivrednici, otac Vladan kombajnira i ja želim da nastavim porodičnu tradiciju. Cena litra mleka od 60 dinara i premije od 19 dinara nisu loše. Ali isplata kasni sedam meseci – kaže Ilić.
Subvencije
ILIĆ kaže da je dobro što je država subvencije po grlu povećala sa 25.000 dinara na 50.000 dinara, za svaku junicu daje 100.000 dinara, a povećane su i subvencije po hektaru. Jedini je problem, kaže, što je proizvod jeftin, a ulaganja su velika.
Ovaj vredni mladi poljoprivrednik dodaje da se ratarstvo više ne isplati. Džak semenskog kukuruza košta oko 10.000 dinara, a kilogram kukuruza plaća se 20 dinara. Kad je džak bio oko 4.000 dinara, kilogram kukuruza prodavao se za 35 dinara. Jedino je cena suncokreta od 34 dinara po kilogramu bila solidna, mada je pre tri godine bila 50 dinara. Pre korone kilogram prasetine prodavao se po 300 dinara, koliko je i danas, a sav repromaterijal je poskupeo nekoliko puta.
– Država bi najviše pomogla kada bi nam obezbedila zagarantovan plasman proizvoda po dobroj ceni. Pretprošle godine zbog grada smo sa 10 hektara pšenice požnjeli samo 13 tona, a trebalo je 50. Uložite milion dinara, a uzmete 200.000 dinara. To su veliki gubici – ocenjuje Ilić.
