Priboj – Učitelj Drago Avramović iz Gođešine, kod Priboja, otima od zaborava pretke. Porodičnom stablu posvetio roman „Beleđija” i zapisao 369 imena, sve do 12. kolena 1710.
Na ognjištu predaka, u pribojskom selu Gođešina, između reke Poblaćnice i Čemerna, penzioner Drago Avramović (67), „sitno broji” dok mu iz Beograda ne stigne ram od preko jednog kvadrata, sa duplim staklom i rodoslovom predaka.
„Pored ikone biće upisano 369 imena porodičnog stabla od Avrama iz 1710. godine do današnjih dana. Rodoslov do 12. kolena je duhovni spomenik svima koji su se rađali i umirali, i sada živih. Iz Gođešine se jedino odlazilo u ratove, tamo su ostajali bez groba i opela, a seobe su počele tek 1945. Tako ih sve otržem od zaborava”, kazuje Drago o poduhvatu retkom u čitavom ovom kraju na jugozapadu Srbije.
Trag o precima Drago je ostavio i u nedavno objavljenom romanu prvencu „Beleđija”, beležeći predanja, porodične tajne i svedočenja o stradanjima tokom nekolikoi stotina godina ogorčene borbe za opstanak, posebno u uslovima turske vladavine.
Drago Avramović
Tad su deca rasla bez oca ili majke, stariji birali mesta za nova ognjišta i groblja, pred agu se nije išlo bez dukata, a nadu i veru krepila je Crkva Svetog aranđela u Poblaću, za koju mnogi žitelji ovog kraja veruju, da ju je na grobu svoje majke podigao Mehmed-paša Sokolović.
„Zov mojih predaka je dugo vremena tinjao u meni, a onda sam seo i zapisao priče đeda Novice (1892-1977), koje mi je kazivao kraj furune u dugim zimskim noćima ili o praznicima sa crvenim slovom u kalendaru. Sad sam zarobljen u prošlosti, ona me uzela pod svoje, sa njom ležem i ustajem”, kazuje o nastajanju rodoslova i stranica knjige Drago, nekadašnji atletičar FAP, učitelj u Ljubišu i Pribojskim Golešima, pa zaposlen u sportskoj dvorani u Užicu.
Roman prvenac „Beleđija” nazvan je po lokalnom nazivu za belegiju ili brus, komad kamena kojim se oštri kosa. Upravo oko jedne beleđije koja je, kako legenda kaže, „vola vredela”, pletu se i prepliću sudbine junaka, prenosi se s kolena na koleno i ona postaje porodična amajlija.
Sudbina – proređene kuće Gođešine
Kosa je bila najbolje čuvana alatka u najtežem letnjem poslu na planini, a dobar brus davao joj je britkost, da bude „britka sablja” i seče travu bez velikog napora i umora.
O čuvenom kosbaši Krsmanu Avramoviću išao je glas od sela do sela, ukazivala mu se čast na mobama. Ali, skupo je platio malu neopreznost na kraju dana, kad mu je jedan od kosaca zamenio brus. Dani su mu bili teži od vodeničkog kamena, a ojađeni Krstan se zaklinjao:
„Ako, onog ko mi beleđiju ukrao, ne stigne Božja kazna, stići će ga moja kama!”
U pogovoru knjige, Milenko Mišo Todović je zapisao:
„Ratovi, zarazne boleštine i glad uzimali su brojne članove porodice. Tada su žene branile sebe, porodicu i kuću. Da nije bilo snaša, koje su rađale i donosile nove živote, utrla bi se porodica. Zato je „Beleđija” omaž ženi i majci. Nije bez razloga beleđija izabrana za naslov romana, jer predstavlja simbol života i trajnosti”.
Zapisao kazivanja đeda Novice
Ističući da je roman „Beleđija” čuvar tradicije, folklora, tajni i legendi, a isto tako i spomenik nastradalima u vreme velikih pomora i nedaća, recenzent Vitomir Radović Podblaćanin navodi da je autor čuvar moralnih vrednosti koje su danas u potpunosti urušene.
Amanet unuku Vukadinu
„Beleđiju moraš čuvati, bez nje ova kuća ne sme ostati. Vidi kako ćeš, ali dok je nje biće i nas. A, ono zlato u „staroj kući” nije naše, čije je ne znam. Za njim su suze prolivene. Neka ga tu i samo ako je nevolja velika, uzmi po koji zlatnik”, ostavljao je đed Krsman amanet unuku Vukadinu.
Ana kuburom branila čast
Od porodične zadruge, iz koje je za kratko vreme osvanulo 30 grobova, ostaju snajka Ana od 18 godina i dvoje starih ukućana. Posle sahrane sve se spaljivalo od pokojnika, živ kreč posipao po kući, prskana brvna, paljena vatra oko imanja. Ana pali ugarak na ognjištu, skidaju se samo ikonu Svetog Nikole i kandilo i sve pretvara u buktinju, pa odlaze na guvno, u pljevaru i započinju da kuće. Ana rađa dete pokojnog muža, a kuburom brani čast i ognjište pred dvojicom prosaca nasilnika. Đed kasnije u zgarištu kuće nalazi belegiju.
