Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je pismo povodom poslednjih događaja i izvinjenje građanima Srbije što je dopisnike u niškom dopisništvu Radio-televizije Srbije nazvao imbecilima.
U saopštenju se kaže:
“Mesecima traju protivustavne i protivzakonite blokade puteva, pruga i institucija Srbije. Mesecima sprovode obojenu revoluciju, a krijući se iza izmišljenih, suštinski nepostojećih zahteva, manjina maltretira, šikanira i sprovodi nasilje nad građanima Srbije, preuzimajući ingerencije i tužilaštva, i suda, i policije i moralnih pravednika kojima je dozvoljeno sve, a odgovornost i obaveze nemaju. Govore o Srbiji jednakih prava za sve, a danas samo oni imaju prava, stečena silom i ničim drugim, dok svi ostali koji ih ne slede, prolaze kroz najtežu torturu, od psihičke do fizičke. Pri tome, u skladu sa pravilima stranih zapadnih obaveštajnih agencija, oni su uvek žrtve, a njihove žrtve su, bahati napadači.
Baš kao 1945, svojim delovanjem gase i gaze institucije, protivustavni plenumi odlučuju o svemu, strah se uvukao u domove poštenih ljudi u Srbiji i samo smo čekali dan kada će povici i transparenti “na smrt” da se pojave u javnosti.
I, pojavili su se. Oni koji demonstriraju i njihovi lideri predvođeni Draganom Đilasom neskriveno pozivaju na ubistvo predsednika Republike. Ranije bi to pakovali u oblande, više to ne rade. To je deo nove normalnosti u Srbiji. I zanimljivo, svi ćute. Tišina odjekuje, baš kao što rekoše RTS novinari iz Niša, samo se ovoga puta umilnim glasom nisu javili ni oni, ni njihove kolege. Da budemo načisto, kao predsednik Republike, bez obzira na torturu kroz koju svakodnevno prolazim, iako nenadležan, nemam pravo da bilo koga nazivam imbecilom i izvinjavam se građanima Srbije i novinarima pomenutog dopisništva RTS što sam to učinio. Takođe, o profesionalizmu i objektivnosti pomenutih novinara mislim jednako loše i mislim da su sramota za svoju profesiju, tj. mislim da nisu novinari, već politički aktivisti.
Verujem da i u ovom mom izvinjenju ljudi vide razliku, ne samo u odgovornosti, već i poštovanju koje pokazujem prema drugačije mislećim ljudima. Verujem da ljudi vide razliku i u odnosu na one opozicione političare koji prete smrću, potpuno svesno i bez volje i želje za izvinjenjem, ali i razliku u odnosu na licemerni kolegijum RTS koji nije osudio fizičko ometanje i napad na ekipu RTS tokom protesta 1. februara u Novom Sadu, kao ni prethodno na Autokomandi. Uostalom, plenum je pobedio na RTS, a moj posao je da učinim sve da Zakon i moral pobede u Srbiji. Uvek ću imati dovoljno hrabrosti, makar ostao potpuno usamljen u svojoj borbi za Ustav, zakonitost, pravo i pravdu i nikada me neće uplašiti ni pretnjama smrću, ni obojenim revolucijama, niti bilo čim drugim.
Svih ovih godina požrtvovano i srčano borio sam se za Srbiju, zajedno sa narodom podizao je iz pepela i to mi niko ne može oduzeti. Ovima što prete, poručujem da nije život ono koliko si živeo, već kako si živeo i šta si učinio za svoju državu i narod, a oni koji se boje samo Boga strah za sopstveni život odavno ne osećaju. Pobediće Srbija! Živela Srbija!”, navodi se u saopštenju predsednika Vučića.
