Parnični postupak protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, njihovog sina koji je pucao u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, škole i Republike Srbije, a po tužbi porodice Dukić, trebalo bi da se nastavi danas u Višem sudu u Beogradu nakon skoro četiri meseca pauze. Naime, suđenje je poslednji put održano 6. decembra prošle godine, a trebalo je da se nastavi 28. februara, što nije učinjeno, zbog obustave rada advokata.
Ovaj parnični postupak je 6. decembra počeo iz početka zbog promene predsedavajućeg sudije, te je sada sudija u postupku Vladimir Miletić. Promena sudije u startu nije usporila sudski proces, s obzirom na to da su se sve stranke u postupku usaglasile da suđenje ne mora da počne iz početka i u praksi, već samo fomralno, te je ono nastavljeno tamo gde je stalo. Ipak, ono što je suđenje odložilo jeste obustava rada advokata, s obzirom na to da su oni morali da postupaju u pritvorskim predmetima, slučajevima u kojima su maloletni oštećeni ili okrivljeni i slučajevima porodičnog nasilja, što nije obuhvatalo parnične postupke.
Na današnjem suđenju trebalo bi da svedoči razredna odeljenja u koje je išao dečak koji je pucao.
Razredna novčano kažnjena
Na ročištu održanom u decembru, razredna odeljenja VII2, u kom je ubijeno najviše dece, novčano je kažnjena jer po četvrti put nije došla u sud da svedoči.
– Svadok Dragana Tomić ponovo nije došla. Ona je sudu poslala da je sprečena, priložila je medicinsku dokumentaciju i navela da joj se pogoršava psihičko stanje zbog postupka i medija. Smatram da njen izostanak nije opravdan i da ona mora da svedoči – rekao je sudija.
On je dodao da će Dragana Tomić da bude pozvana na naredno ročište i da će da bude kažnjena sa 30.000 dinara zbog nedolaska. Takođe je naveo da, ukoliko ne dođe naredni put, sledi još jedna novčana kazna, a da će, ukoliko tada ponovo ne dođe, biti naloženo njeno privođenje u sud. Takođe je istakao da će u tom slučaju biti urađeno veštačenje njenog psihičkog stanja, kako bi bilo utvrđeno da li je sposobna da svedoči.
– Razumem da joj teško pada da svedoči, ali u ovom postupku je svima teško. Nije njoj najteže – rekao je sudija.
Sudija je takođe istakao da će razrednoj VII2 svi učesnici u postupku postavljati pitanja.
Punomoćnica porodice Dukić Snežana Dunjić rekla je pred sudom da insistiraju na saslušanju Dragane Tomić.
– Razredna izbegava pojavljivanje na ročištima duže vreme. Odavno su ispunjeni uslovi da bude data sankcija. Ostajemo pri tome da bude saslušana – rekla je Dunjić.
Na poslednjem održanom ročištu sudija se obratio svedoku Radici Bušić, spremačici “Ribnikara” i rekao joj da je prethodna sudija smatrala da ona trbea da svedoči, ali da on smatra da ne treba da bude saslušana i da će da odbije predlog, te je svedok puštena da izađe iz sudnice i neće svedočiti.
Punomoćnica porodice Dukić Snežana Dunjić zatražila je da u nastavku parničnog postupka bude izvršen uvid u u snimak sa nadzornih kamera škole od kobnog 3. maja, kao i da se izvrši uvid u spise iz sada završenog krivičnog postupka protiv Vladimira i Miljane Kecmanović. Najverovatnije će biti naloženo novo veštačenje, a biće precizirana i tužba u odnosu na petotuženu Republiku Srbiju.
Sudija je van snage stavio odluku da budu saslušani Vladimir i Miljana Kecmanović, kao i to da budu ispitani, jer je tužena strana odustala od tog predloga zbog toga što su Kecmanovići odlučili da ne žele da daju iskaze u parničnim postupcima. Takođe, van snage je stavljena i odluka da se čitaju iskazi veštaka iz velikog parničnog postupka i odluka o zadatku suda veštacima, dok je rečeno da će sud o zadatku veštacima odlučiti novim, posebnim rešenjem.
Državnom pravobraniocu, koja pred sudom zastupa Osnovnu školu “Vladislav Ribnikar” i Republiku Srbiju naloženo je da u roku od četiri dana dostavi Statut Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, koji još nije dostavljen, iako je tražen.
Video: Insistiramo na saslušanju razredne Dragane Tomić, njeno svedočenje u ovom predmetu je veoma važno
“Za dva minuta je uništio tolike živote”
Parnični postupak po tužbi porodice Dukić počeo je 14. februara prošle godine, kada su pred sudom govorili roditelji ubijene devojčice Dane Dukić i Biljana Paunović.
– Adriana je najstarija, bila je stub između drugo dvoje dece. Ona je znala kako da pazi na njih, znala je da može da izbalansira. Svako jutro sam zahvaljivao Bogu što su mi deca živa i zdrava i što ih imam. Deci je prijalo što im posvećujemo više vremena. Išli su u školu zajedno, sa osmehom. Ni u jednom momentu nisam osećao da nisu srećni. Bili smo skladna porodica, uživali smo u malim stvarima, kao što je zajednički doručak. Adriana je meni bila spas kada mi je majka umrla. Kad je porasla, govorila mi je da nemam mamu i tatu, ali da imam nju. Kao manja je govorila da ne zna kako živim bez mame i tate i da ona bez nas nikada ne bi mogla – ispričao je tada Adrianin otac Dane.
Trećeg maja je bio na gradilištu, zvala ga je supruga da kaže da je bila pucnjava.
– Ja sam Srbiju doživljavao kao bezbednu zemlju. Stigao sam u 9.10 sati. Razredna se nije javljala, Adrianin telefon je izbacivao. Svi ovi roditelji su bili ispred sa mnom. Sudbina nas je spojila. Naša deca su bila mrtva, a nama to niko nije hteo da kaže. Pogođena je sa pet metaka – jedan u potiljak i četiri u telo. Metak joj je pogodio telefon. Možda je htela da me zove – dodao je.
On je rekao da je 13-godišnji dečak “za dva minuta uništio tolike živote”, kao i da svaki dan ide na groblje da se izvini ćerki i da je poljubi, kao i da krivi sebe što je decu iz Francuske doveo u Srbiju.
Adrianina majka Biljana rekla je da su “svi bili uvezani kao creva”. Generalno su porodično bili vezani, ona je bila vezana za majku i brata i bratovu decu. Sa Adrianom je, od kad je ušla u pubertet, imala odnos kao sa najboljom prijateljicom. Vikend pre 3. maja provele su u šetnji, druženju, šopingu, išle su na ručak.
Adriana je sahranjena u Beogradu jer je volela Srbiju, našu tradiciju i kulturu.
– Sramota me je da pričam da ju je ubila Srbija koju je toliko volela. Mi smo umrli 3. maja, kad i oni. Nedeljni ručak se pretvorio u suze, u porodični odlazak na groblje. Oni nisu ubijeni u diskoteci jer su se družili sa kriminalcima. Ubijeni su u školi. Mnogo bih lakše podnela da se desilo u Francuskoj. Ovde ljude gledam kao svoje, kao da su mi svi rod, kao da ju je brat ubio. Nama samo treba odgovor na pitanje zašto je to uradio. Naša deca se nisu našla u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, naša deca su bila na pravom mestu, u školi. Nemam snage da vodim decu u školu, ne mogu da priđem tamo, Dane ih vozi – dodala je.
Ona je uputila potresne reči svojoj ćerki.
– Ako me čuje, duboko joj se izvinjavam što sam je to jutro poslala u školu i što smo odlučili da dođemo u Srbiju. Moja Adriana će, makar i mrtva, nastaviti da inspiriše – rekla je.
Kompletno svedočenje Adrianinih roditelja možete da pročitate ovde.
Roditelji dečaka odbili da svedoče
Roditelji ubijene dece u čekali su da Vladimir i Miljana Kecmanović završe iznošenje odbrane u krivičnom postupku, pre nego što je iznesu u parničnim postupcima, kako ne bi kompromitovali svoju odbranu, s obzirom na to da je krivični postupak bio zatvoren za javnost, dok na parničnim javnost može da prisustvuje.
Ipak, punomoćnica Kecmanovića u parničnom postupku je na ročištu održanom 17. maja rekla da Kecmanovići uopšte neće da iznose odbranu u parničnim postupcima jer “nisu u stanju da iznesu odbranu”, kao i da su to “uvideli nakon što su odbranu izneli u krivičnom postupku”.
Punomoćnica porodice Dukić, Snežana Dunjić je istakla da se “zna ko su žrtve i da ne bi trebalo da se mešaju te teze”.
Svedočila učiteljica Dečaka
Jedan od svedoka bila je direktorka škole Snežana Knežević koja je pričala o funkcionisanju škole, školskim policajcima, procesu premeštanja đaka iz jednog odeljenja u drugo i upisu u bilingvalna odeljenja. Ona je navela da je K. K. bio odličan đak, koji je išao i na takmičenja, kao i da je jednom prilikom upoznala njegovog oca, kada je došlo do nesuglasice u razredu njegove mlađe ćerke.
Pričajući o 3. maju, Knežević je naglasila da su joj stizale poruke zabrinutih roditelja, ali su joj pripadnici MUP rekli da im ne odgovara dok ne utvrde ko je ubijen, dok je na pitanje da li oseća krivicu nakon tog događaja rekla da ne veruje da postoji neko ko je povezan sa ovim slučajem, a da ne oseća odgovornost.
“U razgovoru se postavljao iznad sagovornika”
Nekadašnja razredna Radonjić Bulatović je ponovila da je imala osećaj da se K. K. tokom razgovora postavlja iznad sagovornika, dodajući da je tokom 6. razreda imao ukupno 213 opravdanih izostanaka što, kako je ocenila, nije bilo neuobičajeno.
Nekadašnja učiteljica dečaka Vesna Belami je navela da K. K. i njegovu mlađu sestru svaki dan u školu dovodila dadilja, dok je majka jednom mesečno možda dolazila po njih u školu. Dodala je da su Miljana i Vladimir Kecmanović dolazili svaki put na otvorena vrata u školi i da bi tad pitali učiteljicu na šta treba da obrate pažnju i, kako je rekla, “samo to bi ih zanimalo”.
Belami je istakla da se kod K. K. video “ozbiljan rad kod kuće”, navodeći da je on pored knjige za školu iz matematike imao još jednu u kojoj je vežbao, kao i da se videlo koliko je načitan jer mu je rečnik bio bogatiji u odnosu na druge đake.
Punomoćnica predložila suočenje K. K. i psihologa
Na ročištu održanom 20. juna punomoćnica porodice Kecmanović Marina Ivelja predložila je suočenje dečaka koji je počinio masovno ubistvo i pedagoga Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, a u vezi sa tim da li je dečak pričao sa pedagogom škole kada je želeo da promeni smenu, što njegova majka, kako je rekla, navodi u mejlu koji je poslala školi.
Pedagog Jelena Vujičić, koja je tog dana ispitana u sudu, negirala je da je maloletnik koji je pucao razgovarao sa njom pre promene smene. Osim nje, saslušana je i psiholog škole Lidija Maksić. Njih dve kratko su svedočile i rekle su da nisu primetile ništa neuobičajeno u ponašanju dečaka i dodale da je bio dobar đak i da se lepo ponašao u školi.
Njihova detaljna svedočenja možete da pročitate ovde.
“Nikada neću moći da izbrišem tu sliku iz glave”
Parnični postupak po tužbi porodice Dukić nastavljen je potom 27. septembra, kada je svedočio profesor geogradije Zoran Nišević, koji je detaljno opisao momenat u kom je, nakon masovnog ubistva, ušao u učionicu i iz nje izneo ranjenog dečaka. On je istakao da nikada neće moći da izbriše tu sliku i “miris krvi” iz glave.
Nišević je objasnio da tog 3. maja nije imao časove, ali da je došao u školu jer mu je supruga nastavnica, a ćerke učenice, kao i da je najpre pričao sa čuvarom Draganom Vlahovićem, koji je kasnije ubijen, a potom otišao u svoj kabinet. On je ispričao da je odmah kada je čuo pucnje znao da je u pitanju municija, a ne petarde i dodao da je, kada je izašao iz učinioce i video dve dežurne devojčice na podu, pomislio da je reč o dečjoj igri.
Međutim, kako je naveo, kada je video radnika obezbeđenja na podu znao je da je mrtav i shvatio da je pucnjava bila u školi. Usledio je stampedo učenika, a on je, kako je objasnio, pomogao nastavnicima da izvedu decu i otišao u kabinet istorije. Nišević je naveo da je po ulasku u kabinet video decu koja su ležala ispod stolova, i tada mu je jedan dečak uputio pogled koji, kako je naglasio, nikad neće zaboraviti, a koleginica, nastavnica istorije Tatjana Stevanović mu je uputila isti pogled, koji je molio za pomoć.
Kada je Nišević pitao da li još neko ima živ, još jedan dečak se javio i on ga je, kako je rekao, pitao koliko je napadača, na šta mu je dečak odgovorio da je samo jedan i da je to njihov drug iz razreda koji je nakon zločina iskočio kroz prozor u dvorište. Nišević je rekao da je ranjenog dečaka izneo na rukama i da je sa njim morao da preskače decu koja su bila na podu.
On je ispričao da je sa policijom išao do svakog učenika i identifikovao ih, jer je razredna rekla da ne može to da učini. Detaljno je opisao kako je sledećeg dana učionica izgledala – puna krvi, probušenih stolica od metaka i s dečjim stvarima po klupama.
Pomoćnica direktorke i profesorka muzičkog Ivanka Jovanović je rekla da je po uzlasku iz učinioce tog dana videla nekog kako drži ispruženu ruku sa pištoljem i puca u dežurne učenice i čuvara Dragana Vlahovića koji je ležao na podu. Nakon toga je pozvala policiju i rekla da neko puca u školi, dok se pucnjava nastavila.
Na pitanje zasptupnice porodice Dukić, Snežane Dunjić, da li je pokušala da ukaže pomoć deci odgovorila je da nije, i da je videla da su devojčice mrtve.
Tog dana je svedočila svedočila je i školska policajka Milica Stanković, koja je ispričala da je tog dana ispratila ulazak đaka u školu i zatim otišla da obiđe srednju školu, kada je preko motorole čula za pucnjavu.
“Decu sam krila u sali”
Na ročištu održanom 18. oktobra svedočila je nastavnica fizičkog Divna Vukić, koja je u trenutku pucnjave držala čas odeljenju VII4, u koje je išla ubijena Sofija Negić. Drugi svedok tog dana bio je radnik firme koja je obezbeđivala školu Mirko Repac. On nije radio u “Ribnikaru”, ali je bio nadređeni ubijenom Draganu Vlahoviću i njegovom kolegi.
– Nisam predavala VII2, ali sam znala neku decu iz tog odeljenja. 3. maja sam bila u školi, došla sam ranije, na ulazu sam videla učenice koje su prvi put bile dežurne. Jedna mi je pripla i zagrlila me je, bila je srećna što je dežurna. Taj dan su imali slikanje, rekla je: “Je l’ vidite kako sam lepa?” Druga učenica je bila povučena, ali je imala topao osmeh. Zagrlila sam i nju i poželela sam im srećno prvo dežurstvo – ispričala je.
Ispričala je da je čas sa odeljenjem VII4 imala napolju i rekla je da Sofija Negićni njena drugarica nisu bile rapoložene za rad i da ih je zagrlila, kako bi mogli da nastave čas.
– Krenuli su u svlačionice, a dve devojčice su se zadržale u toaletu. U roku od pola minuta sam čula zvuk od gore. Trčala sam, ali sam mislila da su oetarde. Jedna učenica mi je rekla da je ozbiljno, da nisu petarde i da je videla obezbeđenje kako pada. Odvela sam decu u salu za fizičko, rekla da ugase zvik na telefonima i da jave roditeljima da su na bezbednom. U školi je tokom pucnjave bio muk, povremeno su se samo čuli vrisci – dodala je nastavnica.
Njeno kompletno svedočenje, kao i iskaz drugog svedoka, možete da pročitate ovde.
Podsetimo, porodica Dukić prva je koja je podnela privatnu tužbu i to protiv porodice Kecmanović, škole i države, a kako je završen krivični postupak u kom su roditelji dečaka osuđeni, sada nema prepreka za eventualno završavanje parničnog postupka kada za to dođe vreme. Do sada je završen jedan parnični postupak, po tužbama porodica devetoro ubijenih, dok su, osim ovo postupka po tužbi Dukića, i dalje u toku još tri parnična postupka i to jedan po tužbi ranjene nastavnice istorije i dva po tužbi ranjenih učenika škole.
(Telegraf.rs)