Srbi sa severa na tzv. kosovsku policiju gledaju kao na alatku za kažnjavanje, ukazao je danas izvršni direktor nevladine organizacije CASA Miodrag Marinković, dodajući da je evidentan pad poverenja u međunarodne institucije. CASA je danas predstavila tri dokumenta, okviru projekta “Reflektovanje interesa kosovskih Srba radi formulacije predloga praktičnih politika za multietničko Kosovo”, a kojima se ukazuje na ključne izazove sa kojima se suočava srpska zajednica.
Marinković je ukazao da je glavni ugao koji dokumenati donose zapravo perspektiva građana, koji moraju biti u centru.
“Studija je počela kao pregled na severu Kosova, ali zbog krize i ogriničenja, rešili smo da se i odnosi samo na sever, i da je suzimo na tzv. kosovsku policiju. Svi smo svesni konteksta, da na severu imamo krizu, napad u Banjskoj, hapšenja, sukobe… Zato je potrebeno da su građani u centru”, rekao je Marinković.
Napomenuo je da Srbi sa severa Kosova na tzv. kosovsku policiju gledaju kao na “alatku za kažnjavanje”.
“Sprovođenje zakona, selektivno korišćenje sile, mnogo je žalbi za preterano korišćenje sile. Percepcija građana je važan faktor, a oni kažu da gledaju na policiju kao na alatku za kažnjavanje. Verujemo da ima mnogo slučajeva koji nisu prijavljeni, jer postoji veliko ustezanje građana da prijave ove slučajeve. Verujemo da je broj slučajeva znatno veći, nego što je prijavljeno”, naveo je Marinković.
Naveo je i da postoji nizak nivo poverenja Srba prema policiji, Eluleksu, Kforu.
“Zbog toga postoji pad u poverenju u međunarodne institucije koje nisu preduzele korake na Kosovu. Tzv. kosovska policija je kao ključni faktor formiranja nesigurnosti na severu. Srbi na severu se suaočavaju sa onim što je njihov ineters ili ono što zagovara Beograd ili Srpska lista”, kazao je Marinković.
Programski direktor nevladine organizacije Boban Simić kaže da je jedna od preporuka po pitanju zaštite kulturološkog nasleđa vojno prisustvo, koje je 2009. godine zamenjeno sa tzv. kosovskom policijom.
“Fokus je da se proceni stanje i zaštita srpskog kulturološkog nasleđa i da se prepoznaju i identifikuju izazovi u rešavanju konflikta kroz procenu stanja zaštite. Kada govorimo o pravnom okviru, tri zakona i preporuke koje smo uzeli u obzir su Ahtisarijev plan, jer je to ključni element kulturološkog nasleđa, kroz koji treba da poveća poverenje. Kasnije smo stavili u kontekst Zakon o specijalnoj zaštiti kulturološkog nasleđa. Jedna od preporuka po pitanju zaštite kulturološkog nasleđa jeste vojno prisustvo, koje je 2009. godine bilo zamenjeno sa tzv. kosovskom policijom. Sva ova pitanja su bila uključena u Zakonu specijalne zaštitne zone, koji je 2008. uspostavio 45 zona manastira i spomenika, crkava sa integritetom zone zaštite. Cilj postavljanja zone zaštite jeste da se obezbedi opstajanje i da se osigura ta istorijska karakteristika i da se spreči bilo kakav razvoj radnji, zloupotreba i zagađivanje”, objašnjava Simić.
Zamenica programskog direktora NVO CASA Tijana Grujić ukazala je da se Srbi i pripadnici drugih zajednica suočavaju sa izazovima kada pokušavaju da dobiju lična dokumeta, dodajući da je “kosovsko državljanstvo glavni problem”.
“Pristum ličnim dokumetima je predusolv da se pristupi drugim dokumentima. Uskraćivanje pravnog identiteta je dirketno kršenje ljudskih prava. Takođe, problem sa ličnim kartama je u tome što je potrebno državljanstvo Kosova. Međutim, svi koji su rođeni 1998. godine bili su građani bivše Jugoslavije, oni će kao takvi biti registovani, bez obzira gde se nalaze. Kada bi se implementirao zakon, ne bismo imali ljude koji nemaju ličnu kartu”, rekla je Grujić.
Navela je da svaki četvri ispitanik misli da su mu uskraćena prava, jer nema pristup dokumentima.
“To su veliki procenti, koji se odnose na posao, putovanja, mogućnost uzimanja kredita… Jezička barijera je prisutna južno od Ibra, nešto manje na severu. Takođe, tu su diskrimeinacija, nestručnost službenika. Praksa matičnih službi je da različito tumače zakon, pa upućuju građane na verifikaciju za proceduru za apliciranje za državljanstvo… Pripadnici srpske zajednice se osećaju diskriminisano, ali se sa driksriminacijom suočavaju i Romi, Egipaćni, Aškalije“, rekla je Grujić i navela da Srbi nisu upućeni da do dokumenata mogu doći i putem elektronskih formi.
Ona je dodala da dijalog Beograda i Prištine mora da bude zasnovan na potrebama ljudi, svesna da postoji nasleđe problema između Srba i Alabanaca.
Projekat ove nevladine organizacije podržala je Ambasada Velike Britanije u Prištini. Ambasador Džonaton Hargrivs ukazao je da projekat važan jer šalje jake poruke za sve koji su uključeni u dijalog – za Vladu tzv. Kosova, Beograd.
Kako je naveo, za skoro godinu dana koliko službuje na Kosovu, više puta je odlazio na sever, gde je upoznao mnogo ljudi, a među stvarima koji su ga pogodile iz razgovora sa građanima je pre svega to koliko se, kako je rekao, “stisnuto osećaju, zbog pritiska”.
“Mnogo ljudi ne zna kako da funkcionišu između dva sistema.. To je jedan od razloga zbog kojeg je ova studija važna. Ona je tu da pomogne da se reše ta pitanja. Znamo da postoje pritisici koji dolaze iz Beograda i od ljudi koji rade za Beograd, ali znamo da ima mnogo toga što može da uradi Vlada Kosova kako bi olakšala život kosovskih Srba, da se osećaju dobrodošlo, da im je ovo dom. Mislim da ova studija predstavlja doprinos u promovisanju te ideje”, rekao je Hargrivis.
Ukazao je i da počinje nova faza dijaloga uz posredovanje EU koja je, podvlači, urgentnija nego ikada.
“Ne samo zbog građana Kosova i Srbije, već zbog pritiska da ovo mesto bude deo rešenja. Važno je da se što hitnije pronađe način da se napreduje u dijalogu. U ovoj studiji imamo jake poruke za one koji su uključeni u dijalog, za Vladu tzv. Kosova, za Beograd”, dodao je Hargrivis.
