Nakon kontroverzne izjave penzionisanog američkog generala Veslija Klarka za ABC Njuz koja obiluje netačnim, obmanjujućim i šokantnim tvrdnjama o NATO bombardovanju SRJ tokom 1999, godine, reagovao je direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatuju Arno Gujon.
Njegov autorski tekst prosleđen na engleskom, francuskom i italijanskom jeziku prenelo je više evropskih novinskih agencija i medija.
Gujonovo saopštenje “Da li zaista treba da dozvolimo da Srbi na Kosovu nestanu?” prenosimo u celosti:
”Srbija mora da prihvati budućnost bez Srbije”, izjavio je američki general Vesli Klark u utorak na kanalu AVS News. Bivši vojni lider koji je vodio kampanju bombardovanja Srbije 1999.godine izrazio je zadovoljstvo povodom operacije koju je vodio, a za koju tvrdi da je ” donela mir na Kosovu”. ” 25 godina kasnije, u regionu je mirno. Ponosan sam na ljude u regionu koji su postigli ovaj izuzetan rezultat. ”
Ovakvi komentari su veoma štetni za Srbiju, posebno za srpsku manjinu na Kosovu koja trpi pritiske albanske većine. Lišeni prava, tretirani kao građani drugog reda, kosovski Srbi žive izdvojeni u getima, izlaze napolje samo na sopstveni rizik, a neretko si izloženi nasilnim pogromima. Od 250 000 kosovskih Srba 1999.godine, danas je ih ostalo manje od 100 000 dok istovremeno pritisak na njih konstantno raste.
Francuski humanitarac i osnivač nevladine organizacije Solidarnost za Kosovo, Arno Gujon, danas direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije oštro je osudio komentare američkog generala: ” Ne vidim čime se to general Klark može ponositi. 78 dana, očigledno zanemarujući međunarodno pravo i UN, Nato je sipao bombe na Srbiju, nemilosrdno ciljajući civilnu infrastrukturu kao što su pijace i naseljena mesta. Humanitarna situacija na Kosovu je poražavajuća.”
U julu, 1999.godine, tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan predstavio je zvanični izveštaj u kome stoji:” NATO napadi su prouzrokovali nebrojeno mnogo civilnih žrtava, dok su opširna uništavanja i značajna šteta na infrastrukturi i sredtvima za proizvodnju imala poražavajući uticaj na industriju, zaposlenost, životnu sredinu, osnovne usluge i poljoprivredu. Među najviše pogođenim i zanemarenim je preko 500 000 srpskih izbeglica iz brojnih jugoslovenskih sukoba iz prošlosti. Kriza na Kosovu je rezultirala masovnim, prisilnim izmeštanjem i proterivanjem stotina hiljada civila, sistematskim uništavanjem imovine i sredstava za život, bezakonjem i bezočnim nasiljem , stotinama potvrđenih ubistava, nebrojenim neobjašnjenim smrtnim ishodima, i prećutanim stradanjima(…) Jedinice Misije na Kosovu su u oblastima koje su posetile svedočile nizu ubistava, podmetanju požara, pljačkama, nasilnim iseljavanjima, nasilju, osvetničkim napadima i teroru. ”
Do današnjeg dana, Srbi na Kosovu ostaju meta maltretiranja i nasilja sa ciljem njihovog potpunog istrebljenja. Njihov opstanak zavisi samo od krhkih veza koje održavaju sa Beogradom.
“Kako se Srbija približava EU, a Zapad suočava sa zategnutim odnosima sa Rusijom dok istovremeno SAD predstavlja novog predsednika od kog se očekuje da reši trenutne konflikte, komentari generala Veslija Klarka otvaraju stare rane”, naglasio je Arno Gujon.
“Ovi komentari su šokantni i neodgovorni. Da li zaista treba da dozvolimo da kosovski Srbi nestanu zarad dugoročnih ciljeva određenih neo-konzervativaca? Da li treba ostanemo nemi na izjave bivšeg vojnog lidera koji se danas ponaša kao lobista za ektremne albanske frakcije na Kosovu?”
Na kraju intervjua, američki general je rekao da “Albanija napreduje jako dobro ekonomski, a Kosovo može čak i bolje od toga. Verujem da je ovo period tranzicije”. Međutim, Kosovo-koje je priznato od strane manje od 100 država- ostaje široko prepoznato kao država mafije i centar za razne ilegalne aktivnosti usmerene ka EU.
