ASFALT SANJAJU 16 GODINA: Muke žitelja Miličinice kod Valjeva zbog 3,6 km uništenog puta, njihove glavne veze za Koceljevu, Šabac, Beograd…
BILA je nasuta podloga, iskopani kanali, put izravnjan kao ogledalo, ostalo je bilo još samo da “legne” asfalt”, ali ništa. Odjednom su mašine nestale. Kako tada, tako danas, evo, već punih 16 godina! Obijali smo, do sada, pragove nadležnih u Valjevu i državi, ali slaba vajda.
Foto B. Puzovic
Ovo kaže Bojan Damnjanović, žitelj Miličinice kod Valjeva, dok ostali seljani, okupljeni na putu koji, vele, ima regionalni status, zabrinuti, potvrdno klimaju glavom. Put je, ističu, njihova glavna veza za Koceljevu, Šabac, Beograd…
– Cela Miličinica koristi ovaj put, koji je u katastrofalnom stanju, pun rupa, po kiši i snegu blato i bare su na sve strane – kaže Damnjanović. – Godišnje, kao po običaju, rupe prespu sa nekoliko kamiona kamena u kom ima i puno zemlje, ali sve se, s prvom kišom, opet pretvori u kaljugu.
Ni seoska džada
– IZ Preduzeća za puteve Valjevo obavestili su nas da je u pitanju regionalna saobraćajnica, za koju su nadležni “Putevi Srbije” – kažu meštani Miličinice. – Bili smo na sastanku sa gradonačelnikom Valjeva Lazarom Gojkovićem, koji je, saznajemo, više puta podnosio zahteve “Putevima Srbije” da se deo ove saobraćajnice asfaltira, ali kako stoje stvari, i ovu zimu moraćemo da idemo ovakvim putem, koji, iako državnog ranga, ne liči ni na običnu seosku džadu.
Žitelji Miličinice nedavno su se organizovali, te su iskrčili obale pored puta. Koriste ga, osim oko 300 domaćinstava ovog, i žitelji okolnih sela.
– Treba da se asfaltira samo 3,6 kilometara puta i to, evo, već deceniju i po, ne može da se reši – ogorčen je Veroljub Dobrašinović. – Dok iz Miličinice dođem do Koceljeve, auto je kaljav do krova, moram da ga operem, a to mi opet sleduje kad se vratim kući. Nedavno su, doduše, nasipali put kamenom, ali slaba vajda.
Ističu, uglas, da Miličinica nije zaslužila saobraćajnicu u ovako lošem stanju, pogotovo što je najveće selo po površini u zapadnoj Srbiji, a na trećem mestu u državi. Ima oko 800 stanovnika, koji se pretežno bave zemljoradnjom i voćarstvom.
– Ako, nekome zatreba Hitna pomoć, ili vatrogasci, snalazimo se kako znamo – kaže Dragan Damnjanović. – Tih 3,6 kilometara kamionom ne može da se pređe ni za pola sata. A kad sneg zaveje, onda tek nastaju muke…
