BIO je 28. januar 1994. godine. Četiri dana nakon što je “deda Avramov dinar” izlečio hiperinflaciju. Jedan dinar – jedna marka.
Foto: Privatna arhiva
Treći sprat. Zgrada “Borbe”. Ulazim u beogradsku rubriku “Večernjih novosti”. Za uredničkim stolom Vojimir Jovšić. Baš tog dana, valjda po kazni, iz sportske rubrike prebačen je u beogradsku. Cigareta u ustima, na stolu olympia, gomila šlajfni i šahovska tabla.
“Sedi sine tamo pored Dragice, njen sektor je trgovina”.
I tako sa Dragicom odradih ja prvi novinarski zadatak. Uveče dolazi Gaga, zamenik urednika. Dok on ne pogleda tekst iz redakcije nema izlaska.
“Ne valja, kucaj ponovo”. “Ponovo”… “E, sad je dobro, vidiš da vest može da se napiše na više načina”. Bila je to prva lekcija. I zaradih za prvih mesec prvi honorar – 56 dinara. Više nego tatina penzija.
Kažu starije kolege – škola “Novosti” je najbolja. Dobila sam i sektor – građevina. Nizale su se lekcije. I sve što sam naučila nikada nisam prekršila. Ali, jednu lekciju bih posebno istakla – sa kolegama se takmičiš samo ekskluzivama, na kolege iz drugih redakcija, na druge medije nikada ne udaraš!
Bili smo i tada podeljeni, ali na štampane i elektronske. Tako smo se nekako i družili. Tresli su se ministri i političari od sektorskih novinara. I štampanih i elektronskih.
Zapisala je ovo naša Tanja 2022, baš nekako u vreme kada je spoznala da će se uhvatiti u koštac sa nečim sasvim drugim – teškom bolešću. Borila se odlučno, jako, sa istim onim žarom po kojem je bila prepoznatljiva u novinarstvu. Uporno, dosledna sebi.
Tatjana Spalević (1969 – 2025.) je u “Večernjim novostima” provela duže od dve decenije, i kad je otišla ovu medijsku kuću smatrala je svojom. Uvek je govorila da joj je omiljeni novinarski izraz reportaža, ali je i one manje komotne novinarske žanrove pisala sa istom prilježnošću. Priče sa srpskih drumova, pruga, mostova, aerodroma… Ostaće primer kako novinara podjednako cene i sagovornici i saradnici. Znala je bukvalno sve o onome što je radila u ekonomskoj rubrici – o energetici, privredi, infrastrukturi, građevini…
Foto: Privatna arhiva
Kada je posle pune 22 godine donela odluku da štamani medij zameni elektronskim, niko nije imao ni trunku sumnje da će Spalevićka i na tom terenu biti suverena. I jeste, prvo na televiziji Pink, pa Prvoj TV i konačno televiziji K1 i u Tanjugu. Ravno deceniju, naša Tanja pokazivala je kako se temeljno obrađuju teme, poštuju gosti, sagovornici.
Koga je Tanja odabrala da bude gost u programu, taj nije mogao da odbije, niti da smisli dovoljno ubedljiv izgovor. Autoritetom stečenim kao novinar i posebnom neposrednošću koju je širila oko sebe, zato je i bila, pre svega čovek – odgovoran i oprezan. Bila je Tanja svesna odgovornosti za sve ono što ide u etar. Iako se poslednjih 10 godina njen posao odvijao iza kamera, prepoznavao se u emisijama koje je pripremala i temama koje je birala i obrađivala sa saradnicima. Najveći deo posla nosila je uvek na svojim plećima verujući u svoju snagu. Radila je i iz bolničke postelje, jer za nju je novinarstvo i kada je primala terapije bilo posao koji se živi i koji uzima.
Ni u toj bolničkoj atmosferi, u kojoj je sa pauzama provela više od godine, Tanjin entuzijazam nije popuštao. Verovala je lekarima. Za nju je bilo samo pitanje vremena kada će se izlečiti. Druga opcija nije postojala. Svakog ko je pozvao da pita kako je – Tanja je bodrila, i što je razgovor duže trajao bivalo je očiglednije da se uloge menjaju i da više tom nekom treba podrška i ohrabrenje.
I ako bi postojala neka vaga, mera života, na njenom displeju sada bi pisao – “Nije fer”. I, ništa, nije fer. Ni to što je je otišla prerano, tako brzo za mužem Dražom, takođe novinarom “Novosti”, ni to što je njihov Antonije ostao sam, ni to što je neko ko se tako lalovovski borio poražen od bolesti…
Zna Tanja da je tamo negde Draža sad čeka sa buketom cveća, onim “za celu platu”, istim onakvim kakvim je znao da je iznenadi kad se vraćala sa službenog puta.
Na poslednji put, tiho i dostojanstveno, nebeskim drumovima, naša Tanja će zauvek u petak. Opelo je u 13, a sahrana na groblju Orlovača u Beogradu u 13.30 časova.