JUGOSLOVENSKA diplomatija imala je informacije da u oktobru 1947. godine ratni zločinac Ante Pavelić, koji se skrivao u samostanima na jugu Italije, namerava da pobegne u Argentinu. Odmah je upozoreno i argentinsko ministarstvo spoljnih poslova o namerama ustaškog zločinca, a veza je bio Branko Benzon, poslanik NDH u Trećem rajhu, koji je omogućio bekstvo mnogim ustašama i zločincima da novi život potraže u Argentini.
Foto: Vikipedija
Otvaranjem arhivske građe u Argentini sada se zna mnogo više kako su razni zločinci, među njima i dr Jozef Mengele, izbegli pravdi i pobegli u daleku Argentinu, gde su dočekani i gde im je omogućeno da nastave život pod lažnim imenima. Pavelić je, tako, prvo iz Austrije došao u Italiju i ukrcao se na brod “Sestriere” u Napulju (11. oktobra 1946) sa pasošem Crvenog krsta pod imenom Pal Aranjoš (59), navodni Mađar, udovac, inženjer. Tako je stigao u Buenos Ajres, gde je već boravila njegova porodica i gde nisu imali nikakve probleme sa argentinskim vlastima.
Uzalud je jugoslovenska diplomatija upozoravala i tražila izručenje osumnjičenih za ratne zločine: Vinka Nikolića, Josipa Berkovića, Mirka Eterovića, Ive Bogdana, Danijela Uvanovića, Marka Čolaka i Stjepana Latkovića, jer je Argentina odbila da ih izruči. Pozivali su se na razne konvencije koje su tumačili na svoj način, sve da zaštite ljude koji su bili osumnjičeni za teške zločine.
Tvrdilo se da Argentina nema mogućnosti da izručuje osobe optužene za politička dela, već samo obične kriminalce, pa je Pavelić mogao da nastavi i politički rad. Bio je na čelu Hrvatske državnotvorne stranke i osnovao je ustašku vladu u egzilu, nastavljajući propagandu zločinačke države kojoj je bio na čelu od 1941. do 1945. godine. Zatim je osnovan Hrvatski oslobodilački pokret, koji je želeo da ujedini sve emigrante, ratne zločince, a vlada argentinskog diktatora Perona blagonaklono je gledala na sve te pokušaje oživljavanja nacizma i fašizma.
Ustaše su u Argentini uživale potpunu zaštitu vlasti, a okupljali su se zajedno sa italijanskim fašistima i bivšim SS-ovcima. Sve je to stvaralo napetosti između Jugoslavije i Argentine, ali su argentinske vlasti uporno izbegavale da Pavelića izruče. Nešto se promenilo nakon što je Peron svrgnut sa vlasti, ali ni tada nije došlo do izručenja, jer ga je režim Oslobodilačke revolucije i dalje štitio. Ali, za Pavelića je bio koban atentat koji je izveo na njega Crnogorac Blagoje Jovović 10. aprila 1957. i ranio ga sa dva metka, nakon čega su se i argentinske novine raspisale o zločinima ustaša. Nakon raznih manevara Pavelić je trebalo da bude uhapšen, ali je pobegao u Čile i tamo se skrivao do bekstva u Madrid, gde je od posledice atentata i umro 28. decembra 1959. godine.
Argentinski arhivi čuvaju i tajnu bekstva “anđela smrti”, doktora Mengelea iz nacističke Nemačke. Zloglasni “lekar” poznat po eksperimentima nad živim ljudima u nemačkim koncentracionim logorima živeo je pod raznim pseudonimima u Južnoj Americi, a dokumenti koji su sad pronađeni otkrivaju da je 1959. godine podneo zahtev za putovanje iz Argentine u Zapadnu Nemačku, koristeći svoje pravo ime! Razlog je bila bolest njegovog oca, a Mengele se osećao bezbedan da će mirno moći doputovati u Nemačku.
Otkriveni dokumenti pokazuju da se Mengele osećao potpuno bezbedan i u Argentini, uprkos pokušajima nemačke vlade i Izraela da bude izručen i suđen. I mnoge druge države imale su informacija o Mengeleu, a 1.850 tajnih dokumenata iz tog vremena otkriva strašnu istinu da su mnogi, ne samo Argentina, štitili ratne zločince. Od “linija pacova”, preko kojih su pobegli do Argentine i Južne Amerike do toga da su mogli nastaviti život bez straha da će biti osuđeni.
Ajhman dolijao, Izraelci ga našli
ČAK 10.000 nacista je novi život potražilo u Južnoj Americi, a sada dostupni podaci pokazuju da su vlasti Argentine i drugih zemalja znale i za njihove bankovne račune. Arhitekt Holokausta Adolf Ajhman nije bio te sreće da mirno dočeka kraj života jer su ga izraelski agenti pod dramatičnim okolnostima uhapsili i odveli u Izrael gde mu je suđeno i gde je pogubljen.