Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa letonskom koleginicom Daigom Mierinom, između ostalog, o evrointegracijama Srbije i tom prilikom istakla i da je od streteškog značaja da se otvori ambasada Srbije u Rigi za sve Baltičke zemlje.
“Nadam se da će takva odluka biti snažan signal i pomoći da unapredimo naše odnose u budućnosti”, rekla je Brnabić novinarima nakon sastanka.
Kako je rekla podrška Letonije je izuzetno značajna na putu ka EU.
“Strateški prioritet Srbije jeste da postnemo punopravna članica Evropske unije. Imamo veoma ambiciozan cilj da sve reforme završimo do kraja 2026. godine. Moj zadatak kao predsednice Parlamenta jeste da ojačam odnose srpskog i evropskog parlamenta kao i parlamenta Srbija sa parlamentima pojedinačkih zemalja članica EU”, rekla je Brnabić na konferenciji za medije.
Navela je da prema njenom mišljenju nije bilo dovoljno komunikacije između Srbije i Baltičkih zemalja zbog čega je Srbija napravila stretešku odluku da radi više kako bi poboljšala odnose i komunikaciju kako sa Letonijom, tako i sa ostalim Baltičkim zemljama.
Podsetila je da je u 2022. godini potpisan Memorandum o razumevanju između Srbije i Letonije, i najavila da bi uskoro trebalo da bude potpisan Memorandum o razumevanju između privrednih komora dveju zemalja.
Njih dve razgovarale su i o jačanju saradnje institucija dveju zemlja, a Brnabić je letonskoj predsednici Parlamenta uputila poziv da poseti Srbiju.
“Mi smo u Narodnoj skupštini Srbije formirali Poslaničku grupu prijateljstva sa baltičkim zemljama i to govori o važnosti koju pridajemo u unapređenju parlamentarnog dijaloga sa Letonijom, kao i ostalim baltičkim zemljama”, rekla je Brnabić.
Predsednica Parlamenta Letonije Daiga Mierina navela je da odluka o otvaranju ambasade Srbije u Rigi raduje i da je počastvovana što je Srbija odabrala baš Letoniju za otvaranje centralne ambasade za Baltičke zemlje.
Nakon sastanka, Brnabić i Mierina položile su vence na Spomenik slobode u Rigi koji je izgrađen 1935. godine i koji je posvećen vojnicima koji su poginuli tokom letonskog rata za nezavisnost između 1918. i 1920. godine.
Danas on predstavlja simbol nezavisnosti Letonije, gde se održavaju zvaniče ceremonije.
