ČIVIJAŠKI HUMOR GAJE I NAJMLAĐI: Grad Šabac poznat je po mnogo čemu, ali njegova manifestacija smeha i satire nema premca (FOTO)
ČIVIJADA je specifičan šabački festival humora i satire. Ova manifestacija, sa tradicijom preko pola veka, održava se uvek u septembru, neposredno pred čuveni Šabački vašar.
Ove godine održana je 56. “Čivijada”. Šapčani su nadaleko poznati šereti, pa za vreme ove manifestacije u Šabac dođu i znani i neznani spremni da se šale na svoj i na tuđ račun. Svake godine Turistička organizacija grada Šapca teži da manifestaciju obogati i unapredi, s tim što se čuva programska okosnica koja predstavlja srž “Čivijade” po kojoj je ona prepoznatljiva širom Srbije i regiona.
Raspisuje se nagradni konkurs za najbolje aforizme, satirične priče i karikature. Od nagrađenih radova nastaje izložba koja ima značajno mesto u programu manifestacije. Pored izložbe, moderna “Čivijada” podrazumeva dečji čas u osnovnim školama, fudbalsku utakmicu između političara i novinara, glumaca i konobara, zatim Međunarodni Čivijaški karneval, i svima posebno zanimljiv izbor novog predsednika Čivijaške republike. O svim dnevnim dešavanjima sugrađane uredno obaveštava dobošar koji u narodnoj nošnji i na fijakeru prolazi kroz grad.
– Novitet “Čivijade” 2024. godine bio je dečji konkurs “Čivijaške mozgalice”, koji smo realizovali u saradnji sa Predškolskom ustanovom “Naše dete” – priča v. d. direktora Turističke organizacije grada Šapca Mladen Petrović. – Pitali smo najmlađe čivijaše šta je to “Čivijada” i šta je to čuvena čivija? Izložbu odgovora, uz zanimljiv dečiji program, upriličili smo u Biblioteci šabačkoj, kojoj dugujemo posebnu zahvalnost za saradnju i uvek širom otvorena vrata. Duh dečjeg konkursa je takav da su svi pobednici, ali je žiri ipak izdvojio jedan odgovor kao prvonagrađeni. Mali čivijaš Mihajlo nam je vrlo precizno objasnio da – čivija drži točak da ne ispadne, pa uzmeš ključ i zategneš i probaš, ako spadne onda pozoveš mamu da ti pomogne.
Jedinstveni u svemu, Šapčani u danima “Čivijade” svoj grad, kako ističe Petrović, pretvaraju u republiku u kojoj važe posebna pravila. Za ulaz u državu čivijaša potreban je pasoš. Srećom, procedura za dobijanje tog dokumenta je jednostavna, sve što je potrebno je da učesnik dođe u Šabac i svrati u Turističku organizaciju.
Za laskavu funkciju predsednika Čivijaške republike nadmeću se brojni viđeni humoristi, glumci, aforističari… Prvi predsednik Čivijaške republike Mihailo Mile Stanković proglasio je Šabac gradom otvorenog humora i satire. Njega je nasledio Branko Ćopić, a “vladali su” još i Nela Eržišnik, Mija Aleksić, Dragiša Penjin, Milenko Zablaćanski, Dušan Kovačević, Jelisaveta Seka Sablić, Lane Gutović, Andrija Milošević, Olga Odanović, Marko Gvero, i mnogi drugi.
Aktuelni predsednik, pod čijom su upravom do narednog septembra, je glumac Nebojša Milovanović.
– Kako i kada je nastala šabačka čivija, kao prenosno značenje kazivanja šala i pošalica, ne zna se sa sigurnošću. Jedna je priča o tome kako je vađenje čivije iz točka postalo sinonim za našaliti se sa nekim, ali su dve ličnosti koje se pominju u predanju. Ko je kumovao čivijašima, još se nismo dogovorili – priča Petrović. – U jednoj verziji, knez Mihailo Obrenović je Šapčane nazvao čivijašima, jer su mu izvadili čiviju iz fijakera. U drugoj verziji, onoj popularnijoj, pominje se kralj Milan, koji je često navraćao u Šabac, zbog noćnog života, kafana i kockarskih zabava.
LANETOV RECEPT ZA SREĆU
JEDAN od predsednika Čivijaške republike, Milan Lane Gutović prilikom predaje dužnosti i “silaska sa vlasti” 2006. godine poručio je: “Ako čovek hoće da bude srećan jedan dan, on se napije. Ako hoće da bude srećan nedelju dana, on kupi loz. A ako hoće da bude srećan celoga života, on nađe Šapčane za prijatelje.
Da podsetimo, Šabac je grad prvina, koji je zahvaljujući svom položaju na granici bio bogat grad, sa burnim društvenim životom. Mnogo je “novotarija” u Srbiju stiglo upravo preko Šapca. Prva varoš Srbije imala je prvu bolnicu, prvi klavir, prvi zastakljeni prozor, ženu lekara, prvi fijaker… i još mnogo toga. Postavši centar trgovine i društvenih zbivanja, Šabac je vrlo brzo uznapredovao i u ugostiteljski centar, pa je tako zbog najvećeg broja kafana dobio nadimak Mali Pariz.
Sve ovo privuklo je i kralja da često boravi u Šapcu. Legenda kaže da je upravo zbog kartaškog duga, nastalog u jednoj od šabačkih kafana, a koji kralj nikako nije izmirivao, nekome od njegovih poverilaca došla ideja da se kralju “osveti” vađenjem čivije iz točka na fijakeru. Kada je kralj pošao kući, usled nedostatka čivije u točku, kola su se prevrnula i kralj je završio u prašini. Svi su se dobro nasmejali, kralj ovo nije uzeo Šapčanima za zlo, već im je zauzvrat nadenuo ime koje ponosno nose i dan-danas, čivijaši.
Pod sloganom “Šabačka čivija 68 – Prvi belosvetski vašar humora”, od 15. do 22. septembra 1968. godine, održana je prva čivijada. Istorijska, društvena i politička zbivanja, u vremenskom intervalu dugom preko pola veka, imala su snažan uticaj i ostavljala su traga na ovu manifestaciju. Tako je Čivijada menjala forme, bila cenzurisana, zabranjivana, pa ponovo obnavljana.
Međutim, uprkos svemu, duh čivijaštva koji je jednom probuđen ostao je da živi i prenosi se sa generacije na generaciju. Biti čivijaš i čivijašiti je posebno stanje uma i duha, poseban stil života, koji ćete bez greške primetiti, možda ne odmah i razumeti, ali primetiti sigurno kada dođete u Šabac.