Poslednjih meseci na svetskim tržištima vidljiv je trend dedolarizacije, posebno u svetlu carinskih pretnji koje sprovodi američki predsednik Donald Tramp.
Foto Shutterstock
Azija, predvođena Kinom, sve se više okreće od dolara. Njegova vrednost pala je za deset posto ove godine u poređenju s korpom valuta, pa dolar vidljivo gubi svoju moć, a postoje i nagađanja znači li to i početak propadanja američkog carstva.
Ako gledamo samo pojedinačne valute (i stoga ne uključujemo zlato u proračun), dolar je, s udelom od 58 odsto, i dalje nadmoćna svetska rezervna valuta broj jedan, jer evro, na drugom mestu s udelom od 20 odsto, znatno zaostaje. Pa ipak – udeo dolara bio je 65 odsto pre deset godina, a više od 70 odsto na početku ovog veka.
Dugoročni pad vrednosti američkog dolara najbolje ilustruje činjenica da je dolar od 1971. naovamo izgubio više od 86,5odsto svoje vrednosti, zbog čega se upravo sada mnoge zemlje pobornice dedolarizacije žale da za svoju naftu dobijaju dolare koji se vremenom sve više pretvaraju u “bezvredan papir”.
S druge strane, zlato je ’70-ih postalo predmet razmene na tržištu plemenitih metala i njegova cena od tada kontinuirano raste. Ako bismo gledali kumulativno, ona je čak 4.900odsto viša nego pre 50 godina.
Jedan od glavnih uzroka koji leži iza rasta potražnje i cene zlata je to što se ono smatra tradicionalnim instrumentom zaštite od visoke i hiperinflacije. Zlato se istorijski dokazalo kao jedan od najsigurnijih i najefikasnijih oblika zaštite vrednosti imovine na dugi rok.
(Sputnjik)