BOL i tuga ne prolaze, iako je prošlo dvadeset i šest godina od kada smo ostali bez naše dece, naših anđela i njihove bake , moje svekrve.
Foto D.Z.
I dalje mučimo muku, svakog dana ista priča. Zašto, kako, gde? Šta su bili krivi, šta su bili dužni? Eto, bog nam podario život da bi mogli da dođemo da ih obiđemo.
Ovako je danas na gračaničkom groblju kraj grobova svoje dece, Marije (14) i Nikole (17) i njihove bake Smiljane govorila Zorica Petrović, koja sa suprugom Dragišom svakog prvog maja obilazi grobove najmilijih. Svaki prvi maj ovim ljudima je najcrnji dan u životu.
Nikola i Marija i njihova baka Smiljana stradali u Lužanu u bombardovanju autobusa, punog civila, koji je krenuo iz Niša ka Prištini. Petrovići su se vraćali od rodbine iz Prokuplja kući. Avioni Nato su tog dana u prepodnevnim satima gađali autobus “Niš ekspresa” koji je prelazio most u Lužanu kod Podujeva. Stradalo je 44 putnika, među kojima i troje članova porodice Petrović iz Gračanice.
– Spremala sam kolače i kiflice za sedamnaesti rođendan mog Nikole koji je želeo da ga proslavi sa društvom. Ali je zla sudbina htela da ga ne dočeka kući. Valjda će nekad neka pravda da izađe na kraj. Kad i mi nestanemo biće neko iza nas da ih obiđe, imaju svoju ulicu, imaju spomen ploču ovde, na groblju… Valjda će posle neko da se seti njih, posle naše smrti da ih obiđe – pričala je majka ispred grobova dvoje maloletne dece i njihove bake kojima je danas na groblju služen parastos.
Foto D.Z.
I u dvorištu Osnovne škole “Kralj Milutin”, koju su pohađali brat i sestra položen je venac, a roditelji i školski drugovi Marije i Nikole odali su im poštu. A da školske drugare, brata i sestru, ne zaboravljaju ispričao je njihov drug Miodrag Živić podsetivši da je u ime drugara u školskom dvorištu postavljena spomen ploča.
– Najteže nam je kada se približava godišnjica njihove pogibije, tada ni ja ni supruga ne jedemo, ne spavamo. Valjda će neka muka da strefi i njih koji su to uradili – pričao je otac Dragiša, dok ponavlja da im je proteklih 26 godina prošlo u tuzi i bolu i izlascima na groblje.
U žalosti za najmilijima ipak se nadaju da će ubice njegove dece i majke stići zaslužena kazna.