SIMBOLIČNO na Dan pobede, postavlja se pitanje znaju li danas oni što su mesecima protestvovali šta ta reč znači?
Foto: Novosti
Da li je pobeda u 2025.godini samo simbol zadovoljenja ličnog hira? Da li je pobeda simbol za anarhiju, za busanje u grudi po društvenim mrežama? Da li je broj “lajkova” i “šerova” simbol pobede? I protiv koga, nad kim? Da li na Dan pobede nad fašizmom, u ratu u kojem je za nešto manje od šest godina, stradalo između 50 i 80 miliona ljudi išta ove brojke znače, jer su ti životi bili cena, a Jugoslavija treća zemlja po broju stradalih, od kojih je ubedljivo najviše bilo Srba? Da li je iz naše istorije, iz brojnih tragedija, bola koje onima koji su izgubili nekog svog, ništa ne može da nadoknadi, išta naučeno? Pretci su nam ostavili čast, herojstvo i čojstvo, ali ne za “X” i “Instagram” već da se ponosimo, da ne dozvolimo da se ikada zaboravi, da pamtimo i ne damo da se ponovi. Da li su zaslužili svi koji su se žrtvovali da pojedinci danas odlaze onima koji su oduvek protiv nas i prodaju nas za malo novinskih redova, televizijskih minuta, gledanosti na društvenim mrežama? Oni su zaslužili i oni su nas zadužili da nikada u Srbiji ne udari brat na brata, a da budemo složni kao jedno posebno pred onima koji nam ne žele dobro. Zamislite ako su i išli, a kako su se tretirali oni koji bi trčali Nemcima pre 80 i nešto godina? Kako oni 90ih koji su trčali Hrvatima ili pre svega nekada Turcima? Ima li paralele malo tu među vama koji idete u Strazbur, pa stanete i gledate, pa se smejete dok vam se saopštava da bi trebalo da poštujete evropske vrednosti i priznate sve što nam se stavlja na teret. Jel se oseća iko namagarčeno kad vam sa transparenta u Hrvatskoj traže da skinete ćirilicu? Osećate li nešto što se zove “stid”? “Blam”? “Izdaja”?
Ne.
Jer da bi to čovek osetio mora da zna šta je poštovanje.
A ako vam prolivena krv naših dedova, čukundedova i suze naših prabaka nisu svete, šta će biti?
Ništa.
Jer svetinje nemaju cenu.
A za vas sve ima.
