DAN SVIH PROFESORA I ĐAKA: Predstavljen Zbornik učeničkih radova iz Valjevske, Karlovačke, Filološke gimnazije o velikom pesniku
IMA toliko gimnazija i gradova u Srbiji, ali se ni u jednoj ne obeležava rođendan nekog njihovog đaka ili profesora. I to se događa samo u Valjevu, mestu mome dragom, mog života neocenim blagom. Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji ako pet gora oko njega stoji… Kao što je Desanka svima pozajmila svoj lik, izgleda da je i moj rođendan izabran za dan sve 153 generacije mojih školskih drugova, profesora i đaka Valjevske gimnazije. Zato je moj rođendan zajednički, da ne kažem da je više njihov nego moj.
Foto B. Puzovic
Ovo je rekao pesnik i akademik Matija Bećković, preksinoć u Valjevskoj gimnaziji, u prepunoj svečanoj sali, na predstavljanju Zbornika đačkih radova o njegovom stvaralaštvu. Zbornik sadrži radove učenika Valjevske, Karlovačke, Filološke i Četrnaeste beogradske gimnazije. Bila je to i prilika da kao svakog 29. novembra, tradicionalno, brojni okupljeni obeleže i slavnom pesniku čestitaju 84. rođendan.
– Najvažnije od svega, to je dan apostola i jevanđeliste Mateja, imendan najznamenitijeg Valjevca prote Mateje Nenadovića koji je i preminuo na današnji dan – podsetio je Bećković. – Klanjam se Valjevu i Valjevskoj gimnaziji, a imam i kome. I zahvaljujem se, a imam i na čemu. To je jedino čime mogu da uzvratim na tolikoj ljubavi.
Prisetio se Matija događaja u Valjevu s početka devete decenije minulog veka, kada je slavnoj srpskoj poetesi Desanki Maksimović za života u gradu na Kolubari otkriven spomenik. Bilo je, veli, gunđanja što se pesnikinji spomenik podiže za života, a Desanka kao da se pravdala da nije ništa kriva i molila da se na nju ne ljute. Bećković je tada, na svečanosti, u svojoj besedi, rekao da “pesnički narod podiže spomenik pesništvu”… Bio je to događaj kakvog do tada nije bilo, a Bog zna da li će ga više ikada igde biti. Dogodio se i mogao dogoditi samo u Valjevu. I nigde drugde na celom svetu.
Blago tvojoj majci!
– IDUĆI sa Desankom Maksimović na tu svečanost iz Beograda za Valjevo zamolila me je da joj usput pročitam govor koji sam pripremio – kaže Matija. – Počeo sam izokola, podsećanjem da još nismo podigli spomenik nijednoj ženi. Ni carici Milici, ni Jefimiji, ni Nadeždi Petrović, ni Isidori, ni Anici Savić Rebac, ni Kseniji Anastasijević, ni Milevi Ajnštajn. Da im je Desanka pozajmila svoj svetli lik i slavno ime koje je postalo simbol i za njih i za sve ostale znane i neznane. I podvukao da time pesnički narod podiže spomenik pesništvu. Dok me slušala kako tim obrazloženjem ceo poduhvat odmičem što dalje od nje, kao refren ponavljala je: “Blago tvojoj majci!”.
– I obeležavanje mog rođendana u Valjevskoj gimnaziji podsetilo me na taj događaj, jer bi i mene, kao ja Desanku, trebalo odbraniti, da se ne branim ja sam, i da za tu čast nisam ništa skrivio i nemam nikakvih zasluga – kazao je Matija. – Znam ko je došao na ideju da se Desanki za života podigne spomenik, ali ne znam ko je došao na ideju da se u Valjevskoj gimnaziji već godinama 29. novembra obeležava moj rođendan.
