DANAS je Strasni ponedeljak, prvi dan poslednje sedmice pred Vaskrs – najradosniji praznik u hrišćanstvu. Ova sedmica, poznata kao Velika, Stradalna ili Strasna, donosi najrigoroznija pravila posta, pojačane molitve, tišinu, duhovnu pripremu i bogate narodne običaje koji se prenose generacijama.
Foto: Shutterstock
Naziv „strasna“ dolazi od stradanja Isusa Hrista, čiji se događaji upravo ove sedmice liturgijski i simbolički obnavljaju. U hrišćanskom predanju, Isus je u ovim danima učinio velika dela: pobedio smrt, odneo greh, i otvorio ljudima put ka spasenju.
Prema jevanđelju, na današnji dan Isus je ušao u Jerusalimski hram, gde je zatekao trgovce i menjače novca kako narušavaju svetinju. Oterao ih je rečima i delima, podsećajući da je hram mesto molitve, a ne trgovine. Tada je i prokleo smokvu koja nije rađala plod, što se tumači kao osuda duhovne neplodnosti i neverja.
U crkvenom bogosluženju danas se takođe spominje i pravedni Josif, starozavetni lik koga su iz zavisti prodala rođena braća, što se vidi kao preteča Hristovog stradanja i izdaje.
Narodni običaji i verovanja
U mnogim krajevima Srbije, Strasna nedelja je vreme kada se ne peva, ne igra i ne veseli – u znak žalosti zbog Hristovog stradanja. Strogi post se dodatno pojačava, a na Veliki ponedeljak je u nekim krajevima bila praksa da se okusi samo voda ili kafa jednom u toku dana. Zanimljivo je i da se u pojedinim krajevima verovalo da čak i stoka treba da posti, kako bi cela kuća bila čista i blagoslovena.
U Istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini, postoji običaj da se supružnici tokom Strasne nedelje uzdržavaju od bračnih odnosa, počevši od ponedeljka. Na Kosovu se ovaj dan zove i „strašna nedelja“, jer se tada farba prvo uskršnje jaje koje se zove strašnik – veruje se da ono štiti dom od straha, bolesti i nevremena.
Svaki dan ima svoje značenje i posebnu simboliku, a veruje se da se u ovim danima Gospodnje stradanje dublje proživljava u srcima vernika.
U nastavku vam donosimo pregled dana i običaja koji prate Strasnu sedmicu.
Foto: Shutterstock
Veliki (Strasni) ponedeljak – Početak tišine i posta
Veliki ponedeljak je dan kada je Isus Hristos ušao u Jerusalim i zatekao trgovački haos u hramu. Tada je isterao trgovce i pročistio dom Božji, pokazujući značaj svetosti i unutrašnje čistoće. Takođe, tog dana je prokleo besplodnu smokvu, simbol duhovne jalovosti.
U pravoslavnoj tradiciji, ovaj dan simbolizuje početak najstrože i najdublje duhovne pripreme. Počinje rigorozan post, koji traje do Vaskrsa. Hrana se uzima jednom dnevno, na vodi, a mnogi poste i bez ulja. U nekim krajevima čak ni stoka nije hranjena mlekom, već postila uz domaćine.
U narodu se veruje da je ovaj dan i početak suštinske tišine – ne peva se, ne igraju se kola, a supružnici se uzdržavaju od bračnih odnosa. U istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini, ovaj dan uvodi u nedelju čednosti, tišine i uzdržanja.
Veliki utorak – Zavaliti utorak i dan tihih dela
Utorak Strasne sedmice poznat je i kao Zavaliti utorak. To je dan kada se tradicionalno ništa ne jede do večeri, a ako se i okusi nešto, to je isključivo voda ili crna kafa. Narod veruje da se tog dana ne peva i ne veseli – sve je tiho i svedeno, kao priprema za stradanje Hristovo.
Ovaj dan je vreme za unutrašnju sabranost i dobra dela. Veruje se da sve što se čini u tišini ovog dana ima posebnu težinu pred Bogom.
Velika sreda – Dan izdaje i jeleosvećenja
Na Veliku sredu sećamo se trenutka kada je Juda izdao Isusa Hrista za 30 srebrnika. Ovaj dan nosi snažnu poruku o ljudskoj slabosti i izdaji. U crkvama se služi sveta tajna jeleosvećenja – pomazivanje osvećenim uljem koje donosi duhovno i telesno isceljenje.
U nekim krajevima, na ovaj dan se počinju farbati vaskršnja jaja, a u kućama u žalosti jaja se farbaju u crno i zovu se kaluđeri.
U Negotinskoj krajini žene čupaju biljku burijan, za koju se veruje da ima magijsku moć da štiti od zla i bolesti. Ovaj dan je ujedno i poslednji puni radni dan u Strasnoj sedmici, jer se od četvrtka radovi smanjuju ili potpuno prestaju.
Veliki četvrtak – Dan Tajne večere i molitve
Ovaj dan posvećen je sećanju na Tajnu večeru, kada je Hristos poslednji put večerao sa svojim učenicima. Na toj večeri ustanovljena je sveta tajna pričešća, a Gospod je otkrio izdajstvo Jude.
U narodu, Veliki četvrtak je dan molitve, pokajanja i obrednih radnji koje se tiču zaštite doma i stoke. Žene u nekim krajevima odlaze na reku i puštaju zapaljene sveće niz vodu – kao simbol molitve za pokoj duša preminulih. Do večeri se mogu obaviti poslednje pripreme pred Uskrs – čišćenje kuće, farbanje jaja (iako se većinom farbaju na Veliki petak) i priprema posebnih obrednih jela poput uskršnjaka – hleba sa jajima.
Foto: I. Marinković, Profimedia
Veliki petak – Dan Hristovog stradanja
Najtužniji dan u hrišćanstvu – dan kada je Isus bio osuđen, izbičevan i raspet. Tog dana, u crkvama nema liturgije, zvona ne zvone – zamenjuju ih klepala, a atmosfera je obavijena tišinom i tugom. Veruje se da na ovaj dan ništa ne treba raditi – ne kuva se, ne pere se, ne čisti, ne peva. Ceo dan je posvećen ćutanju i molitvi. U mnogim krajevima se na ovaj dan farbaju vaskršnja jaja, i to prvo crveno jaje – čuvarkuća.
Post je najstroži mogući – mnogi vernici ni vodu ne piju tog dana. U nekim selima se i danas čuva simbolični “Hristov grob” u crkvama, a muškarci se smenjuju u njegovom obezbeđenju.
Velika subota – Dan tišine i čekanja
Ova subota se naziva i Suha subota, jer se tradicionalno jede samo hleb i voda. To je dan kada Hristos počiva u grobu, a vernici se tiho pripremaju za radost Vaskrsenja.
U kućama se meša uskršnjak, hleb u koji se umeću jaja. Sve je u znaku pripreme za Vaskrs, ali i dalje bez radosti i veselja. Tek uveče, počinje duhovna radost – pola noći se u crkvama služi Vaskršnje bdenje.
Vaskrs – Praznik nad praznicima
U nedelju ujutru, nakon svih dana tišine, posta i tuge, zvona ponovo zvone. Narod se okuplja, pozdravlja rečima:
Hristos vaskrse! – Vaistinu vaskrse!
Foto: Profimedia
Dan se dočekuje svečano, uz prvu pričest nakon dugog posta, uz jaja, pogaču i bogatu trpezu. Vaskrsenje Hristovo je pobeda života nad smrću, svetlosti nad tamom, dobra nad zlom.
Strasna sedmica nije vreme za svakodnevicu – to je vreme za duhovno očišćenje, smirenje, dobra dela, praštanje i tišinu. Vernici ovu nedelju doživljavaju duboko lično, sa snažnom posvećenošću, jer kako kaže predanje – ko Strasnu nedelju isposti i isprati, sa radošću i mirom dočekuje Uskrs.
(Ona.rs)