Politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je danas da mu nije jasno šta su zahtevi studenata koji blokiraju fakultete, navodeći da su oni zahtevi koji su bili zvanično izneti ispunjeni u punom kapacitetu, a ocenio je da je u ovim okolnostima pitanje i kako će se završiti školska godina.
Stanković je za Tanjug rekao da je manjinska grupa onemogućila većinu studenata da pohađa nastavu, jer je plenum zasedao i odlučio da ne drže nastavu.
“Manjinska grupa je onemogućila većinu studenata da pohađaju nastavu. Plenum je zasedao i odlučio da ne drže nastavu i ja sada više ne mogu da držim predavanje. A to je manji deo, a studenti su se većinom razbežali, pogotovo oni iz unutrašnjosti”, naveo je on.
Stanković je rekao da je, prema informacijama koje on ima, planirano da blokade traju mesecima, čime se ugrožava i prvi i drugi semestar, ali i pitanje upisa na fakultet čime se ugrožava i reputacija fakulteta.
“Posle ovoga teško će moći da se brani stav da stranim fakultetima ne date franšizu i imaćete procvat privatnih fakulteta, jer oni rade ono što državni fakulteti ne rade. Imaćete umanjenje ugleda fakulteta, jer profesori dobijaju novac, a ne rade, dok drugi koji dobijaju novac rade, bilo da su u zdravstvu, pošti ili nekim drugim državnim institucijama”, ocenio je Stanković.
Prema njegovim rečima, blokade su počele dok je semestar još trajao, odnosno u šestoj nedelji semestra i time je onemogućeno sticanje uslova za određene ispite.
Dodao je da je na nastavno-naučnom veću Učiteljskog fakulteta, na kome on radi kao profesor, doneta odluka da se nadoknade predavanja, ali da nije poznato kada će se to dogoditi, jer se ne zna do kada će blokade trajati, te da profesori ne mogu studentima da daju precizne informacije o tome kako će se dalje održavati akademska godina i kada će moći da polažu predispitne obaveze.
Stanković je objasio da ocenjivanje na fakultetima nije svedeno samo na čin polaganja ispita, već da se prati rad studenta tokom čitave godine, odnosno da se računa prisustvo na predavanjima, kao i predispitne obaveze i prisustvo na vežbama.
Oko 40 odsto ocene, negde čak i 60 odsto, čine predispitne obaveze, napomenuo je Stanković.
On je naveo da u protestu studenata učestvuju i profesori, odnosno isključivo deo profesora, a smatra da je to zbog materijalnog statusa.
“Problemi profesora se pre svega tiču njihovog materijalnog statusa, ali to je sindikalna stvar i ne rešava se blokadom nastave”, dodao je Stanković.
Na pitanje kako smatra da bi trebalo da bude rešen problem blokada fakulteta, Stanković je rekao da nema nadležnost da se bavi takvim pitanjem, ali da ne vidi drugačiji izlaz nego “metod Margaret Tačer”.
“Margaret Tačer metod, to je jedini izlaz iz toga”, ocenio je Stanković.
On je dodao da se očekuje da će protest da mine, ali da su onda problem političke grupacije.
“Ne vidim način na koji ćemo izaći iz ovoga. Verovatno je prihvaćeno da će protest da mine, ali neće da mine ako su uključene političke grupacije, koristiće ga za pokušaj generalnog štrajka, a zatim se otvara priča o prelaznim vladama”, smatra Stanković.
On je ocenio da u ovom protestu studenata postoje tri procesa – protest, štrajk i blokada, ocenjujući da su prva dva zakonski moguća, dok je treći zakonski nedefinisan.
Stanković smatra da svakom studentu treba dati mogućnost da odluči šta hoće i da li će ići na nastavu.
Ocenio je da je u ovim okolnostima nemoguće da se regularno završi školska godina.
“Pod velikim je znakom pitanja i videćemo kako će se to završiti. Ono što posebno želim da istaknem je ugovorni odnos koji studenti imaju sa fakultetima, a posebno je opasno sa onim studentima koji su samofinansirajući i oni sada moguda da traže kompenzaciju zbog toga što fakultet nije izvršio svoje obaveze”, naglasio je Stanković.
On je uporedio sadašnje studentske proteste sa onima iz 1996. i 1997. i ocenio da oni nemaju tu političku supstancu, jer su tada održavani zbog pokradenih izbora, a i, kako je rekao, bilo je mnogo više studenata.
