DIMITRIJEVIĆI IZ RIBARA, KOD JAGODINE, UPRILIČILI SVADBU KAKVA SE NE PAMTI U POMORAVLJU: Pred svatove u traktorskoj korpi
NAJAVLjUJUĆI u pozivnicima neozbiljno-ozbiljnu svadbu, niko od oko 200 gostiju nije ni slutio šta će sve da im prirede Joca (58) i Suzana (56) Dimitrijević iz Ribara kod Jagodine.
Foto:Z.Gligorijević
Ovaj par, koji je u braku već 33 godine, iz rodnog Ribara put restorana u Supskoj kod Ćuprije, u kome je svadba organizovana, dovezao se u traktorskoj korpi, koja je bila ukrašena balonima i mašnama.
Mladenci, koji su od tropske vrućine bili zaštićeni suncobranom, sedeli su za stolom i pili klaker – piće njihove mladosti. Iako su putovali čitavih 45 minuta, dok su za njima čangrljale konzerve, vezane za traktorsku korpu, oni su uživali uz muziku.
Kada su stigli u restoran i dočekali goste, Dimitrijevići su u svečanu salu ušli na još neobičniji način. Dok se s razglasa čulo “Jesen stiže, dunje kise, ću se ženim, oće mi se”, Suzanu su uvezli transportnim kolicima, a Jocu u građevinskim kolicima. Mladoženja se tada latio mikrofona i više od 20 minuta zasmejavao goste.
– Ja nosim majicu s natpisom “oženjen sam, ali ništa nije ozbiljno”, a Suzana sa imenima Srećko, Mačak, Kokan, Johan. A nigde nema mog imena. To sam, zapravo, sve ja, ali iz različitog perioda naših života. Srećko sam postao čim smo se upoznali. Rekla mi je da sam joj doneo sreću, jer joj je tog dana svinja oprasila 17 muških prasića. Nadimak Mačak nastao je kada smo počeli da se zabavljamo, jer sam se šunjao oko njene kuće zato što njeni roditelji nisu dozvoljavali da često izlazimo. Klokan je nastao iz serije “Srećni ljudi” kada je Bisenija rekla Kokanu da je trudna, što je i meni Suzana saopštila. Kada smo dobili švajcarsko državljanstvo, ja sam postao Johan, a ona frau Elza – pričao je Joca dok su se gosti neprestano smejali.
Zaprošena plastičnim prstenom
Pošto je Suzana Joci neprestalno prigovarala što je nije zaprosio na pravi način, on je rešio da joj ispuni želju i da “izgovori nešto emotivno i romantično što će da pamti celog života”. Od majke je zatražio “maramče kojim briše nos”, klekao i upitao je: “Suzo, jel tako da ti nećeš da se udaš za mene?” Pošto je ona ćutala, on je ponovio pitanje. “Johane moj, to june neće da te mune, niti ćeš taj film da gledaš. Oberučke ću da se udam za tebe”, odgovorila mu je Suzana. “Evo ženče, prstenče. Sada ga pokaži svim gostima”, rekao je Joca. Suzana je veselo prošetala salom pokazujući plastičan prsten sa smajlijem, a gosti su ponovo prasnuli u smeh.
Ispoštovali su i običaj da na svadbi bude muško nakonče, samo što je to ovog puta bio starina od 81 leta, koji je bacio cuclu da bi tri puta zagrizao pogaču, a umesto mleka pio pivo. Na kraju je mlada isprošena i počela je “ozbiljna” svadba.
Humanost
Bračni par iz Ribara nije samo odlično zabavio goste, već je pokazao i humanost. Sav novac koji su dobili na svadbi darovali su Nebojši Kamenčiću (39) iz Plažana kod Despotovca, o kome su “Novosti” već pisale, koji zbog bubrežne insuficijencije, već 16 godina tri puta nedeljno odlazi na dijalizu i koji je na programu za transplantaciju bubrega bolnice u Belorusiji.
– Venčali smo se januara 1992. godine u Jagodini. Imali smo crkveno i opštinsko venčanje, ali nismo imali svadbu. Hteli smo da je pravimo za 30 godina braka, ali je bila korona, potom smo pravili svadbu ćerki Nini, pa krštenje njenom sinu Andreju. Tako smo rešili da to bude za 33 godine braka, jer imamo troje dece – rekao je Joca za “Novosti”.
Na pitanje kada se više osećala kao mlada, Suzana je odgovorila:
– Sad se više osećam kao mlada. Kada sam se udala, bila sam mlada i ništa nisam znala.
