Optužnica protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, kao i Dragijevićevog oca Radoslava danas je po drugi put vraćena na ponovno odlučivanje, ali je uz to naloženo da tužilaštvo proširi istragu usled nedostatka dokaza, obavi kompletnu rekonstrukciju događaj ai ponovo sasluša majku devojčice. Međutim jedan deo obrazloženja datog od strane Apelacionog suda odnosi se na Radoslava Dragijevića i toga da li protiv njega može da se podnese optužnica i da li on može da, naposletku, bude osuđen.
Kako je navedeno iz Apelacionog suda, nzćno je da vanpretrresno veće prvostepenog suda prilikom ponovnog odlučivanja ima u vidu da je činjenični opis dela u odnosu na Radoslava Dragijevića “protivrečan sam sebi i pravno neodrživ” jer se navodi da je opravdano sumnjiv da je pomogao Srđanu Jankoviću, dok su dalje opisanje radnje one za koje se tereti Dejan Dragijević – da je usmrtio dete, telo sa deponije odneo kući i uz znanje oca, ponovo premestio telo u napuštenu kuću.
“Nužno je ispitati da li u konkretnom slučaju, pri takvom činjeničnom opisu, ima mesta optužbi prema okrivljenom Radoslavu Dragijeviću, imajući u vidu navedenu odredbu da se neće kazniti izvršilac ukoliko je pružio pomoć krvnom srodniku nakon izvršenog krivičnog dela ili nije prijavio takvog srodnika da je izvršio krivično delo”, naveli su iz Apelacionog suda u Nišu. Kako je navedeno u krivičnom zakoniku, za prvo delo za koje tužilaštvo tereti starijeg Dragijevića, “ko zna da je neko lice učinilo krivično delo za koje se po zakonu može izreći doživotni zatvor ili zna samo da je takvo delo učinjeno pa to ne prijavi pre nego što su delo, odnosno učinilac otkriveni, kazniće se zatvorom do tri godine”.
Ipak, u stavu četiri istog člana zakona navedeno je da se, za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca iz stava jedan, za koji se tereti Radoslav Dragijević, “neće kazniti lice kojem je učinilac supružnik ili sa kojim živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i supružnik nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, kao i branilac, lekar ili verski ispovednik učinioca”.
Zbog toga se postavlja pitanje zbog čega tužilaštvo tereti Dragijevića za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca, kada je Radoslav Dragijević otac Dejana Dragijevića čije je delo, navodno, prikrivao, ali i zbog čega ga terete za to delo, s obzirom na to da mu je na teret stavljeno i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela? S obzirom na to da je, kako navodi tužilaštvo, u krivičnom delu delom i sam učestvovao, jasno je zbog čega ga ne bi prijavio.
Više javno tužilaštvo tu je pošto drugom rutom – umesto da tereti Radoslava Dragijevića za pomaganje sinu, oni ga tereti za pomaganje njegovom navodnom saizvršioscu Srđanu Jankoviću, s kojim nije u srodstvu i neprijavljivanje dela koje je on počinio. Ipak, kako je već navedeno Apelacioni sud stava je da obrazloženje za takve tvrdnje nije dovoljno dobro i jasno, kao i da nije priloženo dovoljno dokaza.
“Ili ste pomagač ili niste prijavili”
Ono što takođe deluje problematično jeste što Radoslava Dragijevića tužilaštvo tereti iza pomaganje i za neprijavljivanje. Kako je ranije za Telegraf.rs objasnio advokat Ivan Simić, samo pomaganje konzumira krivično delo neprijavljivanje, s obzirom na to da onaj koji je pomagao, svakako neće prijaviti delo.
– Poprilično je konfuzno, ali sve govorim na bazi podataka koji su dostupni u medijima. Sve je poprilično tanko i i iz tog razloga se verovatno pokušava da se optuženjem za krivična dela u sticanju pojača optužnica, ali mislim da to neće biti od velikog značaja. Svako ko je saučesnik u izvršenju krivičnog dela bi onda trebalo da odgovara za neprijavljivanje. Ili ste pomagač, učinili ste krivično delo ili niste pomagač, ali niste prijavili – rekao je Simić za Telegraf.rs.
On je objasnio da bi Radoslav Dragijević mogao da bude oglašen krivim, ali da mu ne bude izrečena kazna, s obzirom na to da je najbliži srodnik optuženog Dejana Dragijevića.
– Neće se kazniti, može da bude oslobođen od kazne, jer tako zakon navodi. Može da bude utvrđena njegova krivica, ali da bude oslobođen kazne za to krivično delo. Optužnica je toliko “tanka”, deluje da su se mnogo upetljali i traže način da izađu iz toga, a da se ne obrukaju. Prvo je bilo da su optuženi priznali zločin, pa onda da nisu, potom da je, maltene, sve gotovo, presuđena stvar, pa posle toga da ne postoji ni DNK nalaz, barem po onome što znam iz sredstava javnog obaveštavanja – rekao je ranije Simić
Advokat je istakao da mu “liči na to da tužilaštvo ne može sada da odstupi jer bi to bio blam za ceo pravosudni sistem”, s obzirom na to da su optuženi u pritvoru, a da dokazi nisu toliko snažni i da je delo, kako kaže, “verovatno odbranjivo”.
– Organi postupka traže način da iz svega ovoga izađu časno, da se ne obrukaju. Ta optužnica treba da prođe kontrolu Vanpretresnog krivičnog veća, a ako bude potvrđena požalbi ide na kontrolu neposrednog Višeg suda, tako da ta optužnica još nije stala na pravnu snagu. Kada nemate čvrst predmet, onda se uglavnom organi postupka, u ovom slučaju tužilaštvo, služe nekim pomoćnim institutima, tako da u sticaju optužuju za neka druga krivična dela zbog nepostojanja opipljivih, značajnih i snažnih dokaza na kojima bi optužnica mogla da se zasniva – objasnio je.
(Telegraf.rs)