DOKTOR LUDVIG OBUZDAO TIFUS: Valjevci čuvaju sećanje na požrtvovane lekare i bilničare koji su se borili protiv epidemije u Velikom ratu
VREME strašne epidemije pegavog tifusa u Prvom svetskom ratu, kada je celo Valjevo bilo bolnica, zauvek je upisano u istoriju srpskog naroda.
Foto: Vikipedija
VREME strašne epidemije pegavog tifusa u Prvom svetskom ratu, kada je celo Valjevo bilo bolnica, zauvek je upisano u istoriju srpskog naroda. Pojam Valjevska bolnica ostao je simbol humanosti i požrtvovanja lekara i medicinskog osoblja iz Srbije i inostranstva, koji su nesebično pružali pomoć obolelima i sve činili da obuzdaju epidemiju. Među njima je i lekar, slavni naučnik, profesor dr Ludvig Hiršfeld, koji je sa suprugom Hanom došao iz Poljske i doneo nadu u pobedu nad pegavim tifusom.
Uz srpsku vojsku dr Hiršfeld bio je i na Solunskom frontu. U Valjevu je sa ostalim kolegama iz Srbije i mnogih stranih lekarskih i sestrinskih misija organizovao lečenje obolelih od pegavca. Tokom epidemije, pretpostavlja se, u Srbiji je umrlo oko 35.000 vojnika, isto toliko zarobljenika i znatno više građana. Samo u Valjevu umrlo je više od 3.500 vojnika, 4.000 civila i oko 2.000 austrougarskih zarobljenika.
– Lekari i medicinsko osoblje su nesebično, hrabro, sve činili da pomognu obolelim građanima, vojnicima, ali bez trunke predrasuda, i zavojevačima, iako su i sami tada bili na ivici života i smrti – kaže dr Vladimir Pantelić, v. d. direktora Zdravstvenog centra Valjevo. – Izvanredna vakcina koju je dr Ludvig Hiršfeld napravio, spasla je mnoge vojnike na frontu i zato je dužnost da se ime i delo ovog velikog čoveka i naučnika ne zaboravi, kao ni Valjevska bolnica kojom se ponosimo i čije vrednosti čuvamo.
U svojoj maloj, neuglednoj laboratoriji u Solunu, ovaj lekar je uspeo da napravi vakcinu protiv trbušnog tifusa, kolere i paratifusa tipa A, B i C, kojom je vakcinisano 110.000 vojnika. Kao što je obećao, vakcinu je prvi, za primer vojnicima, primio čuveni srpski vojskovođa i strateg briljantne pobede u Kolubarskoj bici, vojvoda Živojin Mišić, te članovi štaba i oficiri.
– Mnogo lekara iz Poljske bilo je tokom Velikog rata u misijama, svi su bili veliki humanisti i značajni stručnjaci, ali je dr Hiršfeld bio poseban, sa svojom neiscrpnom verom i danonoćnim radom, kako bi pružio lekarsku pomoć svima kojima je bila potrebna – kaže ambasador Poljske Rafal Perl. – Malo je onih koji se svesno izlažu opasnosti, da bi spasli druge i zato oni nisu ljudi, već ljudine. Upravo tako, “Ljudina” glasi naziv filma poljskog reditelja Pavela Visočanskog, koji se snima i u Valjevu, s ciljem da se sačuva sećanje na dr Hiršfelda, a čija će svetska pretpremijera biti u decembru u Beogradu.
Od oktobra 1914. do maja 1915. godine, broj stanovnika Valjeva bio se udesetostručio! Sa svih strana stizali su ranjenici, srpski i austrougarski. Kada je epidemija pegavog tifusa buknula, na brzinu su otvorene bolnice u kasarni Petog pešadijskog puka, Valjevskoj gimnaziji, Muzeju, te svim raspoloživim javnim objektima, kafanama, školama, magacinima… Po okolnim selima formirane su brojne poljske bolnice. Pegavac je usmrtio i 22 lekara, među kojima su bili dr Selimir Đorđević, upravnik ovdašnje Okružne bolnice, Valjevka Draginja Babić, prva Srpkinja doktor medicine, major dr Pavle Vojteh, dr Albert Semjuel Kuk iz Sjedinjenih Američkih Država, čuvena srpska slikarka Nadežda Petrović, medicinska sestra dobrovoljac…
– Valjevska bolnica je ne samo za vreme Velikog rata, već i u novijoj istoriji medicine, upisana zlatnim slovima – rekao je akademik, profesor dr Milan Nedeljković, predsednik Srpskog lekarskog društva. – Posebno genijalan za ove prostore je i dr Selimir Đorđević, najznačajniji lekar u vreme Valjevske bolnice. U dvorištu Srpskog lekarskog društva podignut je spomenik velikom hematologu, doktoru i čoveku, dr Ludvigu Hiršfeldu, koji je, kada su ga pitali gde će da ide, bez premišljanja kazao da odlazi tamo gde je u Srbiji situacija najkritičnija – u Valjevsku bolnicu.
Pukovnik srpske vojske
DR Hiršfeld bio je docent na Medicinskom fakultetu u Cirihu, a nekoliko godina pre Prvog svetskog rata uveo je savremen način označavanja krvnih grupa i dokazao da one zavise od naslednog faktora. Za zasluge u Velikom ratu dobio je Orden Svetog Save trećeg reda i Orden belog orla, a dodeljen mu je čin pukovnika srpske vojske. U Valjevu, u znak sećanja na požrtvovane medicinare u Velikom ratu, planirano je da se svake godine dodeljuju priznanja lekarima i medicinskim tehničarima Zdravstvenog centra za izuzetne rezultate u radu, a najavljeno je i podizanje spomen-obeležja dr Hiršfeldu.
