Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun izjavio je, povodom 26 godina od događaja u Račku na Kosovu, da su činjenice o tom slučaju potpuno drugačije od propagandnog narativa na kome istrajava Priština, a koji je poslužio kao povod za bombardovanje SRJ 1999. godine, prenosi TV Most.
Drecun je za Tanjug rekao da dve i po decenije traje pokušaj da se istina o Račku pretvori u laž i da se taj događaj prikaže kao navodni masakr i ukazao da institucije u Prištini čak uvode verbalni delikt i kažnjavaju one koji osporavaju priču o navodnom zločinu nad civilima.
Istakao je da nekoliko ključnih činjenica na najbolji način objašnjavaju šta se zaista desilo u selu Račak 15. januara 1999. godine i naveo da je prva to što je Haški tribunal iz optužnice protiv bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića izbacio deo koji se odnosi na taj događaj jer, kako je istakao, nije mogla da se dokaže priča o zločinu.
Drecun je naveo da je Milošević tokom suđenja u Hagu citirao delove iz Drecunove knjige “Drugi kosovski boj“, u kojoj je prvi put objavljeno kako je tekla protivteroristička akcija u Račku.
“Iz toga se videlo da nije bilo nikakvog zločina nad civilima, već da je to bio obračun i protivteroristička akcija u selu gde se nalazio štab terorističke brigade. Čak ni Haški tribunal nije mogao da ospori istinu i da je falsifikuje“, naglasio je Drecun.
On je ukazao da je posle svedočenja istražnog sudije u slučaju “Račak“, Danice Marinković, Haški tribunal odustao od tog dela optužnice protiv Miloševića i naglasio da je to najbolji dokaz da nije bilo nikakvog zločina nad civilima.
Drecun je podsetio i na izjavu finske forenzičarke Helene Rante, koja je bila na čelu tima finskih patologa koje je EU poslala da utvrde šta se desilo u Račku, a koja je dve godine posle tog događaja priznala da je bila pod pritiskom i pretnjama stranih ambasadora i američkog diplomate Vilijama Vokera da prekroji saznanja do kojih je došla.
“Ona je rekla da službena verzija, a to je verzija EU koju je nametnula Nemačka, ne odgovara njenim saznanjima i da ona ne može da potvrdi da se desila masovna egzekucija, odnosno ubijanje civila“, rekao je Drecun.
Naveo je da je javnosti manje poznato da je Goran Radosavljević Guri, koji je bio na čelu policijske jedinice koja je izvela protivterorističku akciju u Račku, prilikom posete američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj dobio priznanje od visokih američkih oficira koji su mu preneli da je akcija u Račku ušla u udžbenike za specijalne američke jedinice kao primer kako se izvode efikasne i dobro organizovane protivterorističke akcije u naseljenom mestu bez gubitka civila.
“Sve drugo su laži i konstrukcije koje su poslužile da tadašnja, izuzetno jaka propagandna mašinerija zapada i Natoa stvori opravdanje za zločinačku agresiju na našu zemlju“, kaže Drecun.
Govoreći o ulozi tadašnjeg šefa misije Oebsa Vilijama Vokera u predstavljanju događaja u Račku međunarodnoj javnosti, Drecun je rekao da je Voker osmislio čitavu priču o navodnom masakru nad civilima, iako su dve televizijske ekipe iz zapadnih zemalja bile na licu mesta i na njihovim snimcima se ne vide tela ubijenih Albanaca na istom mestu gde ih je Voker navodno našao.
“To znači da su tela bila prebačena i naslagana kao da se desila nekakva masovna egzekucija“, naveo je Drecun i dodao da je Voker bio zadužen da osmisli čitavu priču da bi se namakla omča na vrat tadašnjoj SR Jugoslaviji i da bi ona bila bombardovana.
Drecun je naveo da je Voker, kome su Albanci u znak zahvalnosti podigli spomenik u Račku, jedan od najodgovornijih za Nato bombardovanje SR Jugoslavije jer je njegovo propagandno delovanje, koje je bilo potpuno suprotno činjenicama, dalo povod za agresiju.
“On bi morao da odgovara za taj zločin. A Priština i dalje sledi taj narativ i pokušava da lažima odbrani tu priču“, rekao je Drecun.
