Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ocenio je danas da bi danski diplomata Peter Sorensen, koji će 1. februara najverovatnije da nasledi na funkciji specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, mogao da proba da reanimira dijalog u kojem je Lajčak ostavio nerešena pitanja i da bude agilniji.
“Miroslav Lajčak ostavlja nerešena pitanja, ključna stvar je formiranje Zajednice srpskih opština. Sada imamo situaciju da je to pitanje periferno, a da su prioritetna pitanja za Prištinu dve tačke iz Sporazuma o putu ka normalizaciji koja su neprihvatljiva za nas”, rekao je Drecun za RTS.
Drecun je naveo i da je, prema njegovom mišljenju, taj sporazum ostao mrtvo slovo na papiru.
“Taj sporazum ima u svojoj suštini kancer. A taj kancer znači da se Kosovo tretira kao država i dogodi li se takva situacija, nijedan sporazum neće moći da bude realizovan jer je to za Beograd neprihvatljivo. Sem toga, nemamo deeskalaciju krize na severu, sva druga pitanja koja su trebala da se rešavaju i u dijalogu, Lajčak je prepustio Prištini da ih jednostrano nameće na štetu srpskog naroda”, naveo je Drecun.
Kada je reč o očekivanjima od Petera Sorensena kaže da posrednici nemaju veliku manevarsku slobodu.
“Znate, autonomija delovanja i samostalnost posrednika, kao što je bio Lajčak, kao što će biti i Sorensen, jeste upitna. Nemaju oni velike manevarske slobode”, naveo je on. Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Drecun kaže da Sorensen u tehničkom smislu može da proba da ga reanimira, da bude agilniji.
“Ali je po meni ključno pitanje kakav će biti njegov stav prema jednostranim potezima Prištine, prema svemu onome što onemogućava nastavak dijaloga”, rekao je Drecun.
Prema njegovim rečima, Sorensen će se ponašati u skladu sa definisanom politikom Evropske unije.
“Ako je stav Evropske unije da je ključno pitanje realizacije ovog tzv. osnovnog sporazuma i pratećeg aneksa uz zahteve da ove dve tačke budu takođe u potpunosti primenjene, to je da se mi ne protivimo članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama i da ih tretiramo kao nekakvu državu, onda će to biti dalje nepremostiv problem i tu neće moći niko, koliko god da ima iskustva, da premosti sve to”, objašnjava Drecun.
Kako je ocenio, sada najvažnije pitanje kako će se Trampova administracija odnositi prvo prema Vašingtonskom sporazumu, sporazumu koji je čedo prve Trampove administracije, i kako će se odnositi prema osnovnom sporazumu.
“Znate, Tramp je, rekao bih, nekonvencionalan političar i ima mnogo praktičniji pristup rešavanju problema. Tramp neće biti spreman da prepusti EU da ona rešava ključne procese u ovom regionu. On će zadržati lidersku poziciju, formalno će, verovatno, da prepusti EU. Međutim, pitanje je da li će biti opet spreman da radi na dva koloseka, da radi bilateralno sa Beogradom i sa Prištinom, kao što je to radio u prvom mandatu, pa je bez EU postigao Vašingtonski sporazum. Ili će nastojati da suštinski zaista prepusti EU, iako je potpuno jasno da bez presudne uloge SAD, ne može ništa da se reši na Kosovu i Metohiji”, kazao je Drecun.
Prema njegovim rečima, Tramp je perfidan političar koji prvo podigne lestvicu očekivanja svojih zahteva na maksimum, pa sve što spusti ispada kao njegov ustupak.
“On je veoma dobar trgovac. Naravno, da neće odustati od stava da je Kosovo država i da očekuje da se Beograd saglasi sa tim, ali je pitanje koje će načine primeniti da dođe do tog cilja. Po svemu sudeći, imajući u vidu iskustvo iz prvog njegovog mandata i Vašingtonskog sporazuma, on je skloniji nekim ekonomskim merama umesto snažnog pritiska”, naveo je Drecun.
Kaže da treba sačekati i videti Trampov odnos prema osnovnom sporazumu.
“Ako se bude opredelio da vrši pritisak na Beograd da prizna lažnu državu Kosovo, onda nećemo biti ni malo bliže rešavanju kosmetskog pitanja, niti uspehu u dijalogu, već dalje. Ako se opredeli za mekše varijante, onda ćemo i mi imati manevarski prostor i mogućnosti da dođe do iznalaženja nekog rešenja, ne u potpunosti sa očekivanjima Prištine, već i u skladu sa nekim interesima Beograda odnosno srpskog naroda. Treba sada očekivati jedan poprilično snažan sukob, rekao bih, politički između Vašingtona i Brisela o tome kako rešavati neka pitanja na evropskom kontinentu, pa i ona u regionu”, kazao je Drecun.
