Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da drugi mandat predsednika SAD Donalda Trampa predstavlja novu priliku za oživljavanje dijaloga između Beograda i Prištine, uz napomenu da ne očekuje da će to pitanje biti glavni prioritet američke administracije u prvih nekoliko meseci.
„Prvi mandat predsednika Trampa doveo je do obnove dijaloga između Beograda i Prištine uvođenjem novih ideja zasnovanih na promovisanju ekonomskog razvoja i boljeg umrežavanja. Stoga vidimo drugi mandat predsednika Trampa kao novu priliku za oživljavanje procesa dijaloga”, rekao je Đurić u danas objavljenom intervjuu nemačkom listu “Berliner cajtung” (Berliner Zeitung).
Naglasio je da će Srbija biti spremna, kada to pitanje bude došlo na red, da iznese strašnu situaciju koja vlada u AP Kosovo i Metohija, koja se svakodnevno pogoršava i uključuje stalnu diskriminaciju i maltretiranje Srba, kao i kršenje njihovih osnovnih ljudskih prava.
“Beograd je i dalje rešen da se pronađe kompromis – mirno pregovaračko rešenje kojim će obe strane biti podjednako zadovoljne i nezadovoljne”, poručio je.
U odgovoru na pitanje o predstojećim parlamentarnim izborima u AP KiM, Đurić je kazao da se izbori održavaju pod političkim okolnostima u kojima je režim Aljbina Kurtija u protekle dve i po godine učinio gotovo sve što je teoretski bilo moguće u cilju podrivanja kolektivnih političkih, ekonomskih i socijalnih prava pripadnika srpske zajednice.
Na pitanje da li je cena spoljnopolitičke neutralnosti Srbije – zastoj u pristupnim pregovorima sa EU, Đurić podvlači da je članstvo u Evropskoj uniji glavni prioritet i strateški pravac Srbije.
„Našu otvorenu spoljnu politiku, koja predviđa da smo spremni da sarađujemo i sa Zapadom i sa Istokom, Severom i Jugom, treba smatrati komparativnom prednošću. Verujemo da imamo mnogo toga da ponudimo za evropskim stolom”, rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, iako bismo mi, kao i svaka druga zemlja kandidat za ulazak u EU, želeli da vidimo brži napredak, naš napredak je daleko od beznačajnog.
“Evropska komisija je treću godinu zaredom dala pozitivnu ocenu našeg napretka i ukazala da je Srbija ispuni merila za otvaranje Klastera 3, tako da očekujemo u narednih nekoliko nedelja otvaranje tog klastera“, rekao je.
Đurić je naglasio da Srbija, u okviru svojih skromnih mogućnosti, stremi da postane most između Evrope i drugih delova sveta.
On je podsetio da je Srbija jedina evropska zemlja koja trenutno ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom i da nas je u maju prošle godine posetio predsednik Si Đinping, podižući naše sveobuhvatno strateško partnerstvo na novi nivo.
Upitan da li očekivano poboljšanje odnosa sa SAD pod Trampom znači da Srbija mora da se distancira od Kine, Đurić je kazao da Srbija ima prednost što može da se pohvali nezavisnom spoljnom politikom.
Izrazio je uverenje da su svetu potrebna mesta gde se globalni akteri mogu sresti i tražiti mogućnosti za saradnju, kako ekonomsku, tako i političku i bezbednosnu politiku.
“Srbija je takvu poziciju gradila tokom mnogih generacija i nema nameru da sada od nje odustane“, istakao je.
Kada je reč o odnosima Nemačke i Srbije, kaže da te dve zemlje imaju mnogo toga zajedničkog i izražava uverenje da će se u narednom periodu posle nemačkih izbora “zvezde savršeno uskladiti za novu vrstu partnerstva Srbije i Nemačke“.
Đurić je kazao i da se Nemačka pozicionirala kao jedna od najvećih pristalica proširenja EU i istakao da će Srbija nastaviti da marljivo radi na sprovođenju reformi potrebnih za punopravno članstvo u EU do 31. decembra 2026. godine.
Kada je reč o Ukrajini, Đurić podseća da Srbija ima vrlo jasan stav o situaciji u toj zemlji.
„Odlučili smo da sa svom odlučnošću branimo Povelju UN i princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta nezavisnih država. I mi se odlučno izjašnjavamo protiv rata i za mira, čak i u vreme kada se čini da reč ‘mir’ postaje tabu tema u evropskoj politici“, rekao je Đurić.
Istovremeno, dodaje, Kijev snažno podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije po pitanju AP KiM, kao i Rusija.
Srbija je, prema njegovim rečima, pokušala ne samo da pošalje humanitarnu pomoć u pogođena područja, već i da otvori svoja vrata mnogim ukrajinskim i ruskim državljanima koji su bili primorani da odu zbog neprijateljstava.
Dodaje da Srbija sebe vidi kao zemlju u jedinstvenom položaju koja, zbog svojih istorijskih odnosa sa uključenim stranama, potencijalno može pomoći u organizovanju razgovora na visokom nivou o osetljivim pitanjima vezanim za ovaj sukob.
Na pitanje šta Srbija očekuje od nove administracije u SAD, podsetio je da Srbija ima diplomatske odnose sa Sjedinjenim Državama skoro 150 godina, i da je u većini slučajeva to bio odnos prijateljstva, partnerstva i savezništva.
Ukazao je da je devedesetih godina bila strašna decenija neuspeha, u kojoj je čak bilo i oružanog sukoba sa SAD, ali da se u ovoj generaciji stvari vraćaju na pravi put da se stvori okruženje u kome će SAD i Srbija biti podignute na potpuno novi nivo.
“Pobedom Trampa Srbija i SAD će se verovatno politički još više zbližiti nego ranije. Imamo veoma bliske kontakte sa mnogim visokopozicioniranim ljudima u Trampovom neposrednom okruženju i u njegovoj novoj administraciji. I pored toga što između Srbije i SAD i dalje postoje vrlo jasne razlike po nekim međunarodnim pitanjima, uključujući, naravno, i pitanje KiM, razloga za optimizam ima“, naglasio je on.
Podsetio je da je predsednik Vučić bio jedan od prvih svetskih lidera koji je razgovarao sa Trampom posle njegovog reizbora.
Na pitanje da li je razočaran što Ričard Grenel nije postao novi američki državni sekretar, Đurić je izrazio uverenje da će Grenel igrati veoma važnu ulogu u američkoj politici u novoj administraciji.
Upitan kako napreduje projekat Džareda Kušnera u Beogradu, izrazio je zadovoljstvo što američke investicije dolaze u Srbiju, ukazavši da su tokom protekle godine Sjedinjene Američke Države postale najvažniji partner Srbije u sektoru usluga.
Kada je reč o američkim sankcijama koje je uvela Bajdenova administracija poslednjih dana na vlasti, a koje pogađaju i NIS, Đurić je kazao da Srbija nije presrećna na pomen reči sankcije i istakao da se Srbi sećaju sankcija iz perioda od 1992. do 2000. godine, kada je zemlja bila pod režimom sankcija UN.
„Kao dete koje je odrastalo u Beogradu, sećam se da pripadnici Miloševićevog režima, koji su navodno bili na meti ovih sankcija, nisu nimalo bili pogođeni primenom tih mera. Naprotiv, vrh establišmenta postao je samo bogatiji i moćniji. Ljudi koji su stradali pod ovim sankcijama bili su obični Srbi“, objasnio je Đurić.
Na pitanje da li vidi mogućnost da sankcije budu ukinute pod Trampom, rekao je da će Srbija svakako razgovarati sa njegovim timom i zamoliti ih za razumevanje i pomoć po ovom pitanju.
Istakao je da je cilj Vlade Srbije da ublaži moguće negativne posledice po rastuću srpsku privredu, naglasivši da Srbija vredno radi na tome da do 2025. postigne najveću stopu rasta u Evropi.
„Očekujemo da će to biti znatno iznad 4 procenta BDP-a. Činjenica da je naša nacionalna naftna kompanija pod sankcijama zahteva hitnu akciju Vlade Srbije. Već smo kontaktirali i američku i rusku stranu da pronađemo rešenje koje zadovoljava sve uključene strane koliko god je to moguće. Želim da naglasim da nemamo nameru da nacionalizujemo imovinu. Ovo je u suprotnosti sa našim stavom o tome kako treba tretirati imovinu“, kazao je on.
Srbija je, prema njegovim rečima, u proteklih deset godina potpuno promenila paradigmu svoje ekonomije, politike i infrastrukture, koja je bila zanemarena u periodu raspada bivše Jugoslavije.
„Danas, putnik koji poseti Beograd ima priliku da se uveri da je naš glavni grad uspešan urbani centar koji privlači ljude iz celog regiona i privlači više od 65 odsto svih stranih investicija na Zapadnom Balkanu. Ne samo Beograd, već cela Srbija je veliko gradilište. Postigli smo mnogo”, istakao je.
Podsetio je da je izgrađeno više od 500 kilometara novih autoputeva, nova brza pruga koja povezuje Beograd sa severnom granicom sa Mađarskom.
“A za to vreme smo uspeli da smanjimo stopu nezaposlenosti sa 26,3 odsto na 7,9 odsto. Promenila se i paradigma naše politike. Pitanja nacionalnog identiteta nekada su bila kamen temeljac srpske politike. Danas vas narod može izabrati samo ako možete pokazati da dajete doprinos rastu, razvoju i kvalitetu javnih usluga“, naglasio je.
Govorio je i o Ekspu 2027, što će, kako kaže, biti jedinstvena prilika za povezivanje zemalja daleko izvan našeg regiona sa Evropom.
„Želimo da Beograd postane jedna od ulaznih tačaka za globalne kompanije. Uspeh Ekspa 2027 mogao bi da se pokaže relevantnim i za nemačke kompanije koje posluju u Srbiji, jer je Nemačka trenutno daleko najveći pojedinačni investitor i mnoge nemačke kompanije uspešno posluju u i iz Srbije”, rekao je.
Podsetivši da Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom, Egiptom, UAE i Evroazijskom ekonomskom unijom, dok u isto vreme ima slobodan pristup evropskom tržištu, istakao je da nas ovo stavlja u jedinstvenu poziciju da služimo kao most za kompanije iz Evrope ka drugim globalnim tržištima.
“Trenutno imamo potvrde iz više od 100 zemalja koje će sa svojim paviljonima biti predstavljene na Ekspu“, dodao je on.
Upitan o studentskim protestima, Đurić je rekao da je 15 nevinih ljudi koji su poginuli u Novom Sadu veliki gubitak za njihove porodice i prijatelje, ali i veliki gubitak za državu, te da je nakon ovako šokantnog događaja prirodno da građani traže načine da izraze svoju tugu, ali i dodao da ne treba takvu tragediju zloupotrebiti u političke svrhe.
„Protesti i zahtevi za odgovornošću su legitimna sredstva jer je Srbija demokratska zemlja u kojoj je sloboda izražavanja visoko cenjena i zagarantovana našim Ustavom. Međutim, postoji linija koja razdvaja konstruktivni protest i legitimnu kritiku od zloupotrebe tragedije u političke svrhe”, istakao je.
Đurić je ukazao da je, nažalost, postalo očigledno da neke političke struje u Srbiji, koje pokazuju znake spoljne umešanosti, manipulišu tugom ljudi i zloupotrebljavaju ovaj tragični događaj.
“Naša Vlada je odlučna da detaljno ispita sve okolnosti koje su dovele do ove tragedije i obezbedi da svi odgovorni budu privedeni pravdi“, poručio je.
Đurić je zaključio da je važno pravo na miran protest, ali i da je važno da nadležne institucije sprovode istragu i suđenje odgovorno i transparentno, bez političkih manipulacija ili pritisaka koji bi mogli da naruše poverenje u institucije.
