U NOĆI između subote i nedelje 30. marta kazaljke na satu pomeramo jedan sat unazad, a to znači da ćemo te noći spavati jedan sat kraće, ali dan će trajati duže.

Foto: Profimedia
Lekari upozoravaju da pomeranje časovnika može imati i negativne posledice po zdravlje, jer mnogi građani tada osećaju umor, pospanost, mrzovoljnost, glavobolju, pad koncentracije pa čak i rasejanost.
U Srbiji sat pomeramo dva puta godišnje – poslednjeg vikenda u martu prelazimo na letnje, dok poslednjeg vikenda u oktobru počinje zimsko računanje vremena.
Mnoga istraživanja su utvrdila da pomeranje sata donosi umor, stres, pospanost, depresiju, pojačan apetit, a povezuje se i sa srčanim tegobama, povećanjem broja saobraćajnih nesreća, povreda na radu, medicinskih grešaka i opšte smrtnosti stanovništva.
Spec. opšte medicine dr Radmila Šehić kaže za Kurir da promena ritma i sama promena aktivnosti utiče na nervni sistem, pre svega autonomni koji je nezavisan od naše volje.
– Neki ljudi tih dana kažu da se osećaju malo mrzovoljnije, imaju blago izražen pad koncentracije, glavobolje, nesanicu, osećaj zebnje, manje su tolerantni… Prisutan je osećaj umora i neispavanosti – objašnjava dr Šehić i dodaje:
– Neki mogu imati osećaj ubrzanog srčanog rada i treperenja u grudima, pa se uplašiti, ali to su samo adaptogeni momenti, kada se organizam navikava na ono što mu je nametnuto. Važno je reći da se organizam brzo prilagođava. Nekome je potreban jedan dan, a nekom nedelju dana, ali sve te potencijalne tegobe su prolaznog karaktera – kaže Šehićeva i dodaje da da bi, ako se ništa zdravstveno značajno ne događa, trebalo da se ponašamo normalno, odmaramo koliko organizam traži i pridržavamo zdravih navika.
(Pink)