U Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta danas je, nakon što je izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula predstavio nacrt izveštaja o napretku Srbije, održana rasprava tokom koje je istaknuto da Evropska komisija prati dešavanja u Srbiji.
Predstavnik Evropske komisije Jiri Pleciti osvrnuo se na preporuke Komisije za otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom i poručio da će napredak u vladavini prava i normalizacija odnosa s Prištinom nastaviti da određuju ukupan tempo pregovora o pristupanju.
On je dodao da Komisja pomno prati situaciju u Srbiji i da smatra da put Srbije ka članstvu u EU i reforme koje treba da preduzme nude rešenja za mnoga pitanja koja su u srži debate.
“Komisija nastavlja da vidi kao prioritet podršku Srbiji u napredovanju na njenom evropskom putu”, rekao je on i dodao da Komisija želi da Srbija iskoristi trenutni zamah u procesu proširenja i mogućnosti koje nudi Plan rasta za Zapadni Balkan i napreduje u reformama.
Predstavnica Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) Zuzana Mićalcova Sutiakova osvrnula se na proteste u Srbji, navodeći da učešće građana, transparentnost javnosti i politička odgovornost igraju vitalnu ulogu u razvoju demokratskih društava.
Ona je ocenila da Srbija održava uravnoteženu spoljnu politiku i da još treba da uloži napore da unapredi svoje usklađivanje sa EU u tom pogledu, što uključuje restriktivne mere protiv Rusije.
Istovremeno je izrazila zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Kinom i poručila da EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog evropskog partnera.
“Srbija oš uvek mora da nas uveri u svoj strateški smer”, navela je ona.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, naglasila je da je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas posvećena praktičnijem pristupu dijalogu i dodala da specijalni izaslanik EU za dijalog Peter Sorensen planira svoju prvu posetu regionu.
Poslanici EP su tokom debate, takođe, govorili o protestima u Srbiji, kao i o značaju pridruživanja Srbije EU i obavezama i reformama koje ona treba da sprovede na tom putu.
S druge strane, izveštaj je oštro kritikovala Anamarija Viček iz političke grupacije Patriote za Evropu, naglasivši da je on veoma neuravnotežen u poređenju sa prethodnim izveštajima i sa izveštajima o drugim partnerima sa Zapadnog Balkana.
Viček je rekla da u izveštaju nisu dovoljno istaknuti pozitivni pomaci koje je ostvarila Srbija i najavila da će njena politička grupacija podneti amandmane na ovaj izveštaj.
“Naš cilj je da Srbija ostane na putu ka EU, pošto članstvo u EU ostaje strateški cilj Srbije”, rekla je Viček i dodala da ovaj izveštaj ne podržava taj cilj.
Podsetila je da je Evropska komisija istakla da je Srbija ispunila uslove za otvaranje klastera 3, ali da se to nije dogodilo zbog blokade određenih država članica EU i izrazila nadu da će do toga doći tokom poljskog predsedavanja.
Ona je istakla i da Srbija postepeno usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU i da bi to trebalo da se ceni, kao i da podržava teritorijalni integritet Ukrajine i pruža pomoć toj zemlji.
Kada je reč o dijalogu sa Prištinom, naglasila je da Srbija ima konstruktivan pristup i primenjuje sporazume, ali da se ne može isto reći za drugu stranu jer Priština godinama odlaže formiranje ZSO .
Što se tiče protesta, ocenila je da je ključno da se studenti vrate na fakultete i navela da je srpska vlada ispunila zahteve studenata i da su mnogi funkcioneri podneli ostavke.
“Sve u svemu, Srbija je ostvarila značajan napredak ka članstvu u EU. Ovaj izveštaj ne odražava na adekvatan način ova dostignuća. Želeli bismo da izveštaj EP bude fer i izbalansiran, jer je to jedini način da Srbija ostane na evropskom putu”, poručila je Viček.
Poslanik EP Davor Ivo Štir iz Evropske narodne partije saglasio se sa ocenom Picule da postoji nedostatak ili ograničen napredak Srbije u ispunjavanju merila za članstvo u EU u pregovaračkim poglavljima, ali je rekao da je važno uvažiti ekonomske performanse Srbije, kao i otvorenost za trgovinsku saradnju sa ostatkom regiona i EU.
“To pokazuje potencijalne koristi od pristupanja zemlje i za EU i za Srbiju”, rekao je Štir.
On je govorio o “geopolitičkoj ambivalentnosti” i saradnji Srbije sa EU i SAD, ali i Kinom i Rusijom i naveo da, iako tu strategiju sprovode njen predsednik i vladajuća partija, ona je usvojena pre 15 godina, za vreme mandata Borisa Tadića.
U nacrtu izveštaja koji je Picula danas predstavio evroposlanicima navodi se da to da li će se ukupni tempo pristupnih pregovora sa EU nastaviti, zavisi od opipljivog napretka u osnovnim vrednostima, dijalogu Beograda i Prištine, kao i usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Članovi Odbora EP za spoljne poslove do 6. marta moći će da podnesu amandmane na ovaj nacrt izveštaja, o kojem će se potom glasati pred ovim odborom krajem aprila.
Nakon toga bi, najverovatnije u maju, trebalo da bude održano glasanje o predlogu rezolucije na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.
Rezolucije EP nisu pravno obavezujuće.
