Patrijarh srpski Porfirije i arhijereji Srpske pravoslavne crkve čestitali Božić uz poziv da vernici praznik, u godini obeležavanja 850. godišnjice rođenja Svetog Save, provedu pomireni i jedinstveni.
Patrijarh je vernicima poručio da ne smeju da zaborave na one koji ove dane radosti provode stradajući i tugujući, prognani iz svojih domova, poput Hrista, a pre svega na narod na Kosovu i Metohiji.
Patrijarh je poručio da se Crkva molitvenim vapajima obraća Bogu da daruje mir celom svetu, da u svoje naručje prigrli nevino stradale u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i da svoj saborni glas upućuje pre svega narodu na Kosovu i Metohiji, ali i svima do kojih, kako kaže, stiže apel Crkve svetosavske.
“Srpski narod je u ovoj svojoj vekovnoj postojbini već četvrt veka najugroženiji i najnezaštićeniji narod na evropskom kontinentu. Izložen pritiscima, hapšenjima, nasilnom otimanju opštinskih samouprava, gašenju lokalnih zdravstvenih službi, otimanju zemljišta i druge privatne imovine, rušenju grobalja i spomenika kulture, neprestano biva zastrašivan i proganjan”, naveo je patrijarh u Božićnoj poslanici. On je poslao poruku:
“Mi vas, braćo i sestre naše na Kosovu i u Metohiji, gledamo sa ljubavlju, poštovanjem i zahvalnošću. Divimo se vašoj veri, vašem junaštvu, vašem strpljenju i trpljenju. Kao što verujemo rečima Gospodnjim da su ‘blaženi gladni i žedni pravde jer će se nasititi’, isto tako verujemo da će svanuti dan kada će i za vas i za vasceli naš narod zasjati sunce pravde, Hristos Bog naš, i da ćete se i vi nasititi pravde Njegove”.
Patrijarh srpski i Crkva poručuju da ne zaboravimo da mnoštvo nesreća, sukoba i ratova započinju dehumanizacijom bližnjeg, potiranjem ljudskosti drugog ljudskog bića.
“Zato je od presudne važnosti da svi, koliko nas ima, prestanemo da koristimo rečnik u kome se drugi prvo naziva strancem, zatim protivnikom, onda neprijateljem i, na samom kraju, neljudskim bićem”, poručuje se u Poslanici.
Vidimo, ističe se u Poslanici, kako u mnogim krajevima sveta majke i očevi, sa dečicom u naručju, bežeći od savremenih Iroda, doživljavaju i u 21. veku sudbinu vitlejemske dece iz vremena rođenja Hristova.
“U krajevima u kojima je Hristos rođen i sada se čuje plač i ridanje i naricanje mnogo’… Tamo, kao i u susednim zemljama, Siriji i Libanu, broj ljudskih žrtava nemilice se umnožava, dok je broj ubijene dece, što je najstrašnije, mnogostruko prevazišao broj dece postradale od Irodovih ruku”, navodi se u Poslanici. Dodaje se:
“Sa molitvenim vapajima Bogu da daruje mir celome svetu, gledamo i na strašni sukob jednokrvne i jednoverne braće u Ukrajini i Rusiji, koji, na veliku žalost svih nas, već ulazi u četvrtu godinu”.
“Molitveno vapijemo Bogu da i nevino stradale u padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici privije u naručje svoje. Gledamo u svoja srca, i gledamo se međusobno, moleći se Gospodu da nam podari snage da iz toga tragičnog događaja, ali i iz drugih pomenutih i nepomenutih zbivanja u zemlji i svetu, stalno izvlačimo opominjuću pouku o tome da jedni prema drugima moramo biti braća, biti ljudi, ohristovljeni, iskreni, suštinski dobri”.
U Božićnoj poslanici Crkva poručuje da nam najveći blagoslov u godini koja započinje donosi proslava 850-godišnjice rođenja najznačajnije ličnosti u istoriji našeg naroda – Svetog Save.
Duboko zabrinut zbog sadašnjih dešavanja u našem narodu, patrijarh Porfirije poručuje da je želja Crkve da ukaže na dve činjenice iz života Svetog Save.
Prvo opisujući put Svetog Save u Svetu Goru, gde je dobrovoljno i radosno pošao za Hristom, patrijarh ističe da na njegovom primeru, kao i na primeru mnogih mladih ljudi kroz istoriju, vidimo da nije dovoljna samo blagoslovena glad i žeđ za smislom, već je potreban preobražaj, izlaženje iz sebe, život u vrlini, život po jevanđelju Hristovom.
“Potreban je podvig ljubavi prema Bogu, ali i prema svakom čoveku kao svom večnom bratu. A ta ljubav je u slušanju, razumevanju, zagrljaju i prihvatanju drugog kao bližnjeg; u praštanju, saosećanju, milosrđu, žrtvi, u svakoj hristopodobnoj vrlini. Sve su to dela ljubavi koje je Sveti Sava, naš prosvetitelj i učitelj zauvek, pošavši za Hristom, preobražen i osvećen blagodaću Duha svetoga, činio i projavljivao”.
Upravo zato što je bio Bogom preobražen i prosvećen, kao svetitelj božji, Sveti Sava je postao uzor i primer svima, pa čak i svome rođenom ocu, navodi se u Božićnoj poslanici.
“U svetlu njegovog primera pozvani smo da sa pažnjom osluškujemo mladost, da je poštujemo, čuvamo i osnažujemo u svemu što je dobro i čestito. U isto vreme, naša je obaveza da, osim brige o mladima, rečju i delima ljubavi, čitavim svojim životom, svedočimo da se punoća za kojom tragaju nalazi u Hristu Gospodu, da je Hristos smisao svega i da, ukoliko Hristos bude na prvom mestu, sve će doći na svoje mesto”, poručio je patrijarh.
Druga činjenica, istakao je patrijarh, poučna za godinu pred nama jeste izmirenje zavađene braće koje je izvršio Sveti Sava nad moštima njihovog oca, Svetog Simeona Mirotočivog, 1207. godine u manastiru Studenici.
“Za pomirenje nisu bile dovoljne samo njegova molitva i njegov trud, iako ga bez njih ne bi bilo. Neophodno je bilo i da oba brata pruže ruku jedan drugome, da se zagrle i oproste jedan drugome. To je bio jedini pravi, jevanđelski način da se postigne mir među braćom, u državi i u narodu. Sveti Sava, nadahnut jevanđeljem Hristovim, pokazao je ovim i ostavio nam u amanet obrazac crkvenog miriteljskog postupanja”, poruka je iz Božićne poslanice.
Poruka je i da Crkva ne osuđuje, ne deli, ne pravi razliku među braćom, nego nas podseća da smo svi jedni drugima potrebni i sve poziva na mir i zajednicu ljubavi.
Patrijarh je pozvao da se prisetimo podela iz naše prošlosti od kojih do danas ne možemo da se oporavimo i poručio da budemo dostojni naslednici Svetog Save mirotvorca i njegove braće, a ne naslednici Kaina, prvog bratoubice…
“Stoga, braćo i sestre, gde god da živimo, premošćujmo međusobne jazove, slušajmo jedni druge, uvažavajmo stavove i mišljenja jedni drugih, pogotovu kada su drugačija od naših! Odustanimo od agresije i nasilja kao načina rešavanja problemâ i nesuglasicâ! Po svaku cenu gradimo mostove razumevanja, ljubavi i mira, iako dobro znamo da graditelji mostova neretko bivaju kamenovani sa obe obale.”
Patrijarh Porfirije, arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački sa arhijerejima Poslanicu je završio rečima: “Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!”, i dodao, “Mir božji – Hristos se rodi”.
