Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Skupštine Srbije usvojio je Zaključak, u kojem je navedeno da je akademska godina ugrožena za preko 200.000 studenata
javnih visokoškolskih ustanova na kojima su u ovom trenutku blokade i istaknuto da je neophodno sagledati na koji način će biti nadoknađeni svi oblici nastave i ispitni rokovi. Sednici Odbora, koja je protekla u veoma burnoj raspravi, predsedavala je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.
U Zaključku usvojenom na današnjoj sednici Odbora navedeno je de je Narodna skupština Srbije, shodno svojoj kontrolnoj ulozi, ali i kao predstavnička institucija građana, pokrenula ovo pitanje koje se tiče više stotina hiljada porodica u Srbiji.
„Uvažavajući u potpunosti pravo na izražavanje mišljenja i na protest, utvrđeno je da je neophodno poštovati prava studenata na neometan nastavak studija. Izražavamo zabrinutost i očekujemo dodatne napore kako rukovodstva visokoškolskih ustanova, tako i Ministarstva prosvete, sa ciljem da se obrati pažnja na status budžetskih studenata, kojih je 102.102, studenata koji borave u studentskom domu, koji imaju studentski kredit, ali i 128.330 samofinansirajućih studenata koji su platili svoje studije”, istaknuto je u Zaključku.
Ukazano je da je neophodno sagledati na koji način će biti nadoknađeni svi oblici nastave i ispitni rokovi kako bi bile ispunjene ugovorne obaveze visokoškolskih ustanova za koje su samofinansirajući studenti platili školarine, a budžetskim studentima država platila školarine.
Skupština Srbije će otvoriti kontakt centar za sve nedoumice
U cilju pružanja podrške porodicama, Skupština Srbije će otvoriti kontakt centar kome se studenti i njihove porodice mogu obratiti u vezi sa svim pitanjima i nedoumicama koje imaju u cilju ostvarenja svojih studentskih prava, navedeno je u Zaključku.
Za zaključak su glasali članovi Odbora iz vladajućih stranaka, dok predstavnici opozicije nisu učestvovali u glasanju.
Sednici, kojom umesto predsednika Odbora Marka Atlagića, koji je tu, predsedava Brnabić, prisustvuju rektori nekoliko univerziteta, dekani fakulteta i predstavnici Studentske konferencije univerziteta Srbije. Takođe, sednici je prisustvovala i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović. Tema sednice bile su blokade na fakultetima i zaštita prava studenata.
Brnabić: Medeni mesec je prošao
Brnabić je upozorila da nastavak blokade fakulteta ima tri pretnje i da je „medeni mesec prošao”, jer „dolazi trenutak da se prekinu šanse da se ispravi ovo”.
Kako je Brnabić navela, obrazovanje ne sme biti predmet političkih razmirica.
„Jasno pravo studenata je da iskažu nezadovoljstvo i dobrodošlo je u parlamentarnoj demokratiji da se studenti izjasne i utiču na promene u društvu i nameću teme za društveni dijalog. Ipak, mislim da svako od nas, a posebno u parlamentarnoj demokratiji, mora voditi računa da naša prava i slobode ne ugrožavaju nikako, nikada i ni po koju cenu prava i slobode drugih građana. Niko od nas nema veća prava od onog drugog. U Srbiji ima 268.000 studenata, od toga 23.743 na državnim univerzitetima, od njih 102.413 na budžetu, od njih oko 17.000 u domovima”, poručila je Brnabić.
„Moramo da razgovaramo šta će se desiti sa onima na budžetu i u domovima kada zbog blokada, za koje ja smatram da su jasno i nedvosmisleno nezakonite, tih 100.000 studenata izgubi pravo na budžet i domove. Koji procenat tih studenata neće moći da nastavi studiranje. Koliko ima porodica koje to ne mogu da priušte svojoj deci, to dete će izgubiti pravo na studiranje”, navela je Brnabić.
Ona je dodala da su plenumi ad hoc tela, ali da je i to pravo studenata i da ona sa tim pravom nema problem. Ipak, upitala je šta je sa ostalim studentima koji nemaju resurse da nastave studiranje van budžeta.
„Šta se dešava kada budžetski studenti ne mogu da nastave studiranje jer im je to neki plenum zabranio? Ko je onda kriv?”, upitala je predsednica Skupštine.
Najveći deo fakulteta u blokadi nije završilo semestar
„Dakle, pored ovoga, mi u Republici Srbiji na državnim univerzitetima imamo 128.330 samofinansirajućih studenata. Svaki od tih studenata pojedinačno je potpisao ugovor sa svojim fakultetima prema kojem su oni platili školarine, a fakultet se zauzvrat obavezao da će im pružiti, obezbediti nastavu, kolokvijume, vežbe, ispite. Najveći deo fakulteta koji su trenutno u blokadi nije završio semestar. Dakle, fakulteti nisu ispunili obaveze iz ugovora koje imaju sa ovim studentima. Mnogima od njih, čak i onima koji su završili semestar, je onemogućeno, iako su iskazali želju, onemogućeno da polažu ispite. Kako štitimo njihovo pravo?”, navela je.
Ukoliko ne daju ispite, gube stipendije
„Oni su svoje obaveze ispunili. Oni su školarine uplatili. Kako štitimo njihova prava? I ko, u stvari, mi je u ovom trenutku osnovno pitanje, kao predsednici Narodne skupštine, i ko to tačno štiti njihova prava? Imamo 8.813 studenata sa stipendijama. Stipendije su sada 13.000 dinara mesečno. Svi ti studenti, ukoliko ne polože svoje ispite na vreme i ne ispune uslove za godinu, gube stipendije. Ko će njima biti krivi njihovim porodicama? Plenum? Fakultet? Univerzitet? Država? Ko će njima davati odgovore? Imamo 6.181 studenta koji koriste studentski kredit. Od toga 2.242 studenta na završnoj godini studija. Tih 2.242 porodica, ne samo studenata, porodice, će, ukoliko su one ugrožene”, pitala je Brnabić.
Brnabić je dodala da oni koji ne ispune obaveze moraće da vraćaju studentske kredite.
„Većina je bila na dobrom putu da ne moraju, jer su dobri studenti i daju godinu za godinom u skladu sa onim procesom koji je obezbeđen, odnosno koji je propisan kako oni ne bi morali da vraćaju studentske kredite. Studentski kredit je 13.000 dinara mesečno, pa vi sada vidite puta 12 meseci, puta 4 godine, koji je novac koji će njihove porodice morati da vraćaju. To je po nekakvom paušalnom proračunu, iako nisam gledala ugovore o studentskim kreditima, koji možda imaju neke zatezne kamate i koji možda imaju neke kaznene odredbe, ali paušalno je to otprilike 5.500 evra, koje će svaka od ovih 2.242 porodice morati da budžetira i da vraća u 2025. godinu”, pojasnila je ona.
Niko od njih neće upisati prestižan master
Ona je rekla da godišnje imamo između 300 i 400 studenata svake godine koji se upisuju nakon diplomskih studija na neke od najprestižnijih svetskih univerziteta za master ili postdiplomske studije, kao i da neki od njih dobijaju pune stipendije.
„Neki od njih dobijaju parcijalne stipendije. Neki od njih ne dobiju stipendije, ali imaju podršku Fonda za mlade talente Republike Srbije. Niko od njih, ukoliko se nastavi blokada i u februaru, niko od njih, da konačno i o tome pričamo, zato što više vremena nema, niko od njih neće moći da ispuni uslov da se upiše na te postdiplomske studije na tim prestižnim univerzitetima. Zato što niko od njih neće uspeti da završi fakultet u roku”, poručila je ona.
„Imamo 8.813 studenata sa stipendijama. Stipendije su sada 13.000 dinara mesečno. Svi ti studenti, ukoliko ne polože svoje ispite na vreme i ne daju uslov za godinu, gube stipendije. Ko će njima biti krivim njihovim porodicama? Plenum? Fakultet? Univerzitet? Država? Ko će njima biti kriv? Ko će njima davati odgovore? Imamo 6.181 studenta koji koriste studentski kredit. Od toga 2.242 studenta na završnoj godini studija. Tih 2.402 porodice, ne samo studenata, porodice. Ukoliko su oni onemogućeni da u roku završe svoje studije zato što je neko odlučio da blokira fakultete, da zabrani izvođenje nastave”, poručila je predsednica Skupštine.
Na Pravnom fakultetu bilo 8.000 prijava za januarski rok
Ona je navela da je Pravni fakultet u Beogradu je otvorio prijave za januarski ispitni rok i da je bilo oko 8.000 prijava za januarski rok.
„Ipak, plenum je izašao i rekao blokiramo fakultet. Nećete moći da položite te ispite. Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu imali smo oko 1900 studenata koji su se izjasnili da hoće ispite u januaru. Plenum je radikalizovao i ti ispiti praktično ne mogu da se održe. Pravni fakultet u Nišu. 1400 studenata se izjasnilo da hoće ispite”, poručila je Brnabić.
Ona je poručila da blokade fakulteta stvaraju tri pretnje:
„Da preko 102.000 studenata ostane izvan budžeta i da oko 17.000 studenata izgubi pravo na studentske domove. Druga pretnja je da samofinansirajući studenti budi suočeni sa ogromnim troškovima, dugovima i izgubljenim životnim šansama. Treća pretnja, koja mi je stravična, a o kojoj niko ne priča, da ovo što se dešava poslednja dva meseca, može da prouzrokuje da svi naši fakulteti koji su u blokadi, budu i u finansijskoj blokadi”, rekla je predsednica Skupštine.
To može značiti ključ u bravu za državne univerzitete
Ona je poručila da ovo što se dešava može da prouzrokuje da fakulteti odu i u finansijsku blokadu.
„Zato što ako samo 100 studenata koji su samofinansirajući, ali da kažemo samo 100 studenata podnese prijave i traži da im se refundira školarina, pa tako na svakom od ovih fakulteta. Ti fakulteti bankrotiraju, odnosno njihovi računi dolaze u blokadu. Blokada svih računa naših državnih fakulteta. To znači, da time zaključim, ključ u bravu za državne univerzitete i državne fakultete. Ključ u bravu”, poručila je Brnabić.
Ona je navela da se blokadama dovodi u pitanje čitav sistem državnih univerziteta u Republici Srbiji.
Đukić Dejanović: Dali smo predlog fakultetima šta treba učiniti za one koji žele da izađu na ispit
Tokom sednice obratila se i ministarka Đukić Dejanović koja je navela da su u pisanoj formi dostavljene sugestije fakultetima i univerzitetima sa predlozima šta bi trebalo da se učini u odnosu na studente koji imaju potrebu da završe zimski semestar, da završe svoje obaveze i predispitne vežbe i kolokvijume i da polažu ispite u januaru.
„Dali smo sugestije na koji način mislimo da bi bilo dobro, poštujući, naravno, autonomiju univerziteta i činjenicu da o tome odlučuju fakulteti, dali smo sugestije maltene uz molbu da se to učini. Ovde prisutni profesori su u više navrata govorili da neke studentske grupe žele razgovor sa ministrom. Ja sam bila uvek spremna na taj razgovor. Nikada nisam dobila ni vreme ni mesto ni s kim bih ja to razgovarala”, poručila je ministarka.
Pavićević: Studenti su pretučeni na blokadama
Tokom sednice obratio se i Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka, koji je podsetio da su na blokadama fakulteta neki studenti pretučeni.
„Ja ću vas ukratko podsetiti na ono sve što se događalo, jer meni je delovalo sramno recimo da u ovim odgovorima ovde ni na jednom mestu nije pomenuto da su neki studenti pretučeni. U stvari, pretučeni su onog trenutka kada su izašli da petnaest minuta protestuju protiv onoga što ih se jako tiče”, rekao je Pavićević.
Brnabić je odgovorila tvrdeći da niko hiljadama porodica nije rekao šta će se desiti sa studentima koji žele da izađu na ispitne rokove i nije im odgovorio na pitanje ko će ih zaštiti.
Brnabić o zahtevima studenata
„Zahtevi studenata, imalo ih je samo četiri. Prvi je bio da se sankcionišu napadači na njihove kolege tokom blokade sa fakulteta. Tužilaštvo je reagovalo i pokrenulo prijave. To je prvi zahtev, ispunjen. Drugi zahtev, da se procesuiraju odgovorni za tragediju u Novom Sadu i učine javno dostupnim sve ugovore u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu. Pokrenute su prijave. I objavljena je dokumentacija, ispunjen. Treći zahtev, puštanje na slobodu građana koji su privedeni tokom protesta koji su sledili nakon obrušavanja nadstrešnica i povlačenja neosnovanih prijava protiv njih. Svi su na slobodi. Ispunjen zahtev. Četvrti zahtev, studenti traže povećanje sredstava za državne fakultete za 20 odsto. Vlada usvojila odluku, ispunjen zahtev”, rekla je Brnabić.
Rektor BU: Univerzitet podržava studente
Prof.dr Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, istakao je na sednici Odbora za obrazovanje, da Univerzitet podržava studente i da je odluka jednoglasna.
„Mi smo kao Univerzitet u Beogradu jasno dali podršku studentima jednoglasno. To znači da je Univerzitet u Beogradu u potpunosti stao uz studente i nemojte da dovodite u pitanje mala grupa profesora i mali konsenzus, to je ogromna većina nastavnika. Njihovi zahtevi su opravdani i tiču se nadoknade nastave, budžeta i studentskih domova. Realizovaće se studijski program do kraja”, rekao je Đokić.
Fakulteti su spremni da tokom vikenda i praznika realizuju svoje studijske programe kako bi se svi rokovi održali, dodao je rektor Univerziteta u Beogradu.
„Mi ćemo naći način da sprovedemo nastavu i ispite i to je mnogo manji problem od problema za koji se zalažu studenti. Vi tvrdite da su zahtevi ispunjeni, studenti tvrde da nisu, mora da se nađe model komunikacije. Ako je to prihvatljivo mi smo spremni u tome da pomognemo”, dodao je on.
