Srpska pravoslavna crkva danas, trećeg dana Božića, slavi Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, koji je bio zaštitnik loze Nemanjića.
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom.
Sveti Stefan je i jedna od rasprostranjenijih slava, a svetkuje se trećeg dan Božića, najradosnijeg hrišćanskog praznika, dana rođenjena Isusa Hrista.
Sveti Stefan prvi je od sedmorice đakona, služitelja, pomagatelja, koje su sveti apostoli rukopoložili.
Kao propovednik u Jerusalimu, odveden je iz grada i kamenovan do smrti, te se zato naziva i Prvomučenik Stefan. U kamenovanju je učestvovao i njegov rođak Savle, koga danas svi znaju kao apostola Pavla.
Stradanje svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole.
Njegovo mučeništvo potresno je opisano na stranicama Svetog pisma Novog zaveta.
Sveti Stefan se naziva Arhiđakonom, jer je bio prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli postavili na službu oko pomaganja sirotinji u Jerusalimu.
Mošti svetog prvomučenika Stefana pronađene su blizu Jerusalima 415. godine.
Pomen arhiđakonu Stefanu SPC daje četiri puta godišnje, a 15. avgusta slavi se Sveti Stefan letnji ili Stefan Vetroviti. Ovom svecu u našoj zemlji posvećeno je više od 40 hramova.
Ime Stevan ili Stefan potiče od grčke reči Stefanos i znači onaj koji je krunisan, ovenčan.
Za slavu se vezuje nekoliko običaja, tog dana se iznosi božićna slama iz kuće koja se prethodno pažljivo pomete. Ona se nikako ne baca jer se veruje u njenu plodotvornu moć, već se stavlja u voćnjak, pčelinjak ili pomoćne objekte.
Metla se više ne koristi za druge svrhe već se čuva u kući, jer se veruje da ona donosi zdravlje. U Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan.
